Научници из Санкт Петербурга открили прво сведочанство вештачке селекције тумора

Оранда, једна од украсних врста акваријумске „златне рибице“ са „црвеном капицом“ на глави. Фотографија: Andreea Filip.

Оранда, једна од украсних врста акваријумске „златне рибице“ са „црвеном капицом“ на глави. Фотографија: Andreea Filip.

Руски научници су први у свету открили сведочанство о постојању вештачке селекције доброћудних тумора. Реч је о акваријумским златним рибицама које су пре 1500 година одгајене у Кини. Наиме, неке подврсте имају црвену капицу на глави и врло су лепе, због чега их колекционари посебно цене.

Дуго се није знало како је настала „црвена капица“ на глави извесних кинеских златних рибица. Истраживање професора Андреја Козлова са Универзитета у Санкт Петербургу и доктора медицине Марка Забежинског дало је одговор на ово питање. Они су успели да докажу да су те капице уствари доброћудни тумори изазвани вештачком селекцијом - тј. људском интервенцијом.

„Ми смо први у свету описали случај вештачке селекције тумора“, рекао је Андреј Козлов дописнику Росијске газете. „То мења нашу представу о природи тумора и о његовој улози у еволуцији организама. Цео свет проучава злоћудне туморе, али судећи по резултатима последњих истраживања можда ће пажња научника бити усмерена на другу страну. Например, недавно је објављен сензационални чланак једног директора америчког пројекта за рану дијагнозу тумора. Очигледно је да смо буквално препуни доброћудних тумора који никада неће постати злоћудни. Њихова улога још увек није позната. То је област којом ће се научници тек бавити.“

Ми смо први у свету описали случај вештачке селекције тумора. То мења нашу представу о природи тумора и о његовој улози у еволуцији организама.

Андреј Козлов, Универзитет у Санкт Петербургу

По Козловљевим речима, постоји и друга необична појава о којој се засада мало зна. Наиме, постоје примери када су и злоћудни тумори подстицали еволуцију. На пример, доказано је да су се у желуцу неких пољских мишева формирале израслине рака – злоћудни тумори папиломи од којих су се у више случајева развиле доброћудне ресичасте творевине. Тако се у њиховом организму појавило ново својство: сада те ресичасте творевине у симбиози са бактеријама помажу у варењу целулозе. Тако су мишеви добили нови извор хране.

Махунарке су још један пример позитивне улоге тумора у еволуцији. На њиховом корењу су се пре више милиона година појавили тумори у облику минијатурних кртола који су поседовали необичну особину – да везују азот из атмосфере. Тако је азот овим биљкама постао додатни извор хране и одиграо је најважнију улогу у њиховој еволуцији, а поменути тумори су се код ових биљака развили у посебне органе.

По речима професора Козлова, наука засада познаје мали број таквих конкретних примера. Он је предложио нови научни модел који објашњава позитивну улогу тумора у еволуцији организама, што може допринети стварању нових технологија везаних за њихову превентиву, дијагностику и лечење.

Росијскаја газета. Сва права задржана.