На Московском државном техничком универзитету „Н.E. Бауман“ (популарној „Бауманки“), једном од водећих техничких универзитета Русије и Европе, дипломирало је више од 200.000 инжењера током готово два века његовог постојања. Међу његовим дипломцима био је и најбољи инжењер тога доба, Владимир Григорјевич Шухов, који је дипломирао 1876. године. Захваљујући њему Московљани могу с поносом да уживају у „чипкастом“ изгледу Шаболовског радио-торња (Шуховљевог торња - који краси и позадину сајта „Руске речи“), као и у светлошћу окупаним атријумима московског тржног центра ГУМ. Међу остале истакнуте дипломце овог факултета убрајају се и Андреј Тупољев (конструктор првог суперсоничног авиона у историји, дипломирао 1918), ракетни стручњак Сергеј Корољов (водећи ум трке у космосу између СССР-а и САД и главни инжењер слања првог вештачког сателита и првог човека у космос, дипломирао 1930. године), Николај Долежаљ (конструктор прве цивилне нуклеарне електране на свету и пионир нуклеарног погона за подморнице) и Павел Сухој (оснивач совјетске реактивне и надзвучне авијације).
Почетак инжењерског образовања у Русији везује се за крај 18. века, када је императорка Катарина Велика у Москви основала „Васпитни дом за децу рођену у незаконитим везама“, односно прихватилиште за ванбрачну децу. Дом је припремао за живот сирочад мушког пола, обучавајући их за различите занате. Тако је у Москви настала и прва стручна школа. Пола века касније, 1844, школа је усвојила нову Повељу према којој је, поред оспособљавања за занате, својим ученицима пружала и теоријско образовање. Нешто касније, из ње је 1868. настала Императорска московска техничка школа, која је почела да образује инжењере механике (машинства), технологе, као и грађевинске инжењере.
Школовање је тада трајало 9 година. Прве три су биле посвећене припремној настави, потом су следиле три године током којих се стицало опште знање, а последња трећина школовања била је намењена специјализацији. У то време, школа је примала само мушке ученике. До почетка 20. века кандидати су били у обавези да положе пет пријемних испита из следећих области: руски језик (писање есеја), алгебра, геометрија, тригонометрија и физика. На испиту из руског језика, на пример, кандидати су добијали следеће теме за есеј: „Шта је први и најважнији задатак у животу сваког човека?“, „Рад и задовољство су међусобно природно повезани“ или „Вредност и значај споменика подигнутих у славу великих људи“.
Према томе, није било лако уписати Императорску школу. Године 1903. на одељењу за механику пријавило се 2,28 пута више кандидата него што је било слободних места, док је тај однос на одељењу за хемију био 2,69 – тако да је свега око 40% пријављених успело да се упише. Занимљиво је да је Тупољев, који је касније постао водећи руски авио-конструктор, на пријемном испиту из физике добио тек тројку, што је била оцена „задовољава“. На срећу, из геометрије и тригонометрије добио је одличне оцене. Због тога је Тупољев ипак био примљен на студије и неколико година касније остварио је свој сан – полетела је прва руска једрилица – управо одавде, из дворишта Императорске школе.
Школа је 1930. добила име по Николају Бауману. Насупрот општеприхваћеном мишљењу, Бауман није похађао Московску високу техничку школу. Рођен је у Казању 1873, завршио је за ветеринара, и био је револуционар. Октобра 1905, после 16 месеци проведених у затвору Таганка, пуштен је на слободу. У то време одржавале су се демонстрације широм Москве у којима је учествовало на хиљаде људи. За време протеста одржаног 18. октобра исте године, бољшевик Бауман је погинуо испред зидова ове школе. У спомен на овај догађај, универзитет је понео његово име.
Из одељења Високе московске техничке школе 1930. формиране су школске установе за одређене научне области. Тако су настали Московски институт за ваздухопловство, Московски институт за енергетику, Московски институт за грађевинарство, Војна академија за хемијску заштиту, и друге институције. У првобитним просторијама старе школе остало је само Одељење за механику, које је прерасло у Московски институт за механику и машиноградњу. Тек је 1943. Државни комитет за одбрану вратио првобитни назив ове институције – Висока московска техничка школа „Н. Е. Бауман“. Ова висока школа је 1989. добила статус првог техничког универзитета.
Тренутно Државни технички универзитет „Бауман“ похађа око 18.000 студената и 1.000 постдипломаца. Као што је то увек био случај, дипломе са „Баумана“ веома су цењене широм света.
Оригинални чланак на культура.рф.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
