Кинески зид више није потребан

Русија се окреће азијско-тихоокеанском региону. Овај процес подразумева да ће у току наредних пет до десет година удео тржишта земаља азијско-тихоокеанског региона у Русији моћи да се мери са уделом европског тржишта, које данас чини готово половину руске спољне трговине. Наравно, притом ће одлучујућу улогу одиграти Кина, као друга економска сила на свету. Управо на томе почива стратешки значај руско-кинеских односа.

Поред тога, Руска Федерација и Кина су два значајна суверена центра. Таквих центара данас је мало у свету.

Доласком Си Ђинпинга на чело Комунистичке партије Народне Републике Кине правац развоја руско-кинеских односа се неће мењати, с обзиром да постоји реална заинтересованост да се сарадња унапреди. Односи се могу градити на великом потенцијалу међусобног стратешког поверења, које влада међу елитама ових двеју земаља. Кина је данас највећи спољнотрговински партнер Русије са обимом робног промета који прелази 70 милијарди долара, и који наставља да расте. Иако се Русија не убраја ни међу првих десет највећих трговинских партнера Кине, она је ипак значајан партнер када је у питању низ стратешких производа.

Фактор повезан са безбедносном политиком такође игра значајну улогу. Данас се Кина и Русија често налазе „у истом чамцу“, што се јасно може видети по резултатима гласања у УН. Русија и Кина, осим тога, имају регулисане међусобне територијалне односе, што је за азијско-тихоокеански регион веома битно, јер већина суседних земаља у овом региону има нерешена територијална питања. Велики кинески зид је стотинама и чак хиљадама година за Кину био симбол државности. Он је сведочио да се Кина на националном нивоу осећала угроженом са стране севера. Данас Кина први пут после неколико хиљада година постојања има фиксирану северну границу, обзиром да су сва територијална питања са Русијом решена.

Пет фронтова

Напредак у односима са Кином могуће је остварити на пет различитих фронтова. Најпре, могућности се отварају у случају да буде решен проблем транзита робе кроз Русију. У питању је огромна количина робе која данас путује морем. Ако руска транзитна стратегија буде реализована, на овом пољу могу бити остварени значајни резултати. Ради се како о развоју железнице, тако и о коришћењу поларних поморских путева, који услед глобалног загревања постају све актуелнији.

Друга линија развоја сарадње је могућа у контексту девизно-финансијске политике, између осталог, у оквиру групе БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка). У питању је могућност да се сви финансијски обрачуни ослањају на домаћу валуту, као и да свака чланица овог економског савеза у својим девизним резервама чува валуте осталих чланица.

Трећи правац су инвестиције. Са једне стране, данас кинеске инвестиције у Русији нису много популарне, али са друге стране и угледни кинески бизнисмени још увек нерадо долазе у Русију. Ни Руси не знају како да послују у Кини, а Кина, опет, не поседује посебну стратегију за инвестиције које долазе из Русије. Буде ли овај проблем решен, обим улагања може бити огроман.

Четврта могућност лежи у развоју партнерства у области енергетике, које може постати много значајније, него што је данас. Уопште узев, енергетско тржиште азијско-тихоокеанског региона представља веома озбиљну перспективу за Русију. Наиме, удео Русије, највећег произвођача енергије на свету, још увек не прелази један проценат азијско-тихоокеанског тржишта. На том пољу се отварају значајне могућности. Бојим се да смо их великим делом већ пропустили, јер смо неколико година изгубили у преговорима са Кином о цени гаса. У сваком случају, данас у Кини већ постоје нафтоводи и гасоводи из Централне Азије. Осим тога, испоставило се да је Кина прва у свету по залихама уљних шкриљаца, и да су оне далеко веће од залиха којима располаже Русија. Могуће је да смо у овој области већ у извесном заостатку.

Још један могућ правац развоја сарадње са Кином је Авганистан, одакле ће се западне војне снаге повући 2014. Авганистан може постати врло велики проблем за све суседне земље, укључујући Русију, земље Централне Азије и Кину. Тиме се може отворити сасвим ново поље ангажовања Шангајске организације за сарадњу, која је првобитно основана ради решавања проблема безбедности у Централној Азији.

Руско дело грофа Саве
Мало ко зна да је границу са Кином Русији пре око 300 година подарио један Србин. То је био гроф Сава Лукич Владиславич-Рагузински.

Поред тога, Кина очекује да јој Русија отвори своја тржишта. Уопште узев, Кина је спремна да размотри сваки степен економске интеграције, укључујући креирање јединствене економске зоне. Кина тежи да добије што више енергије по максимално ниској цени. Она, такође, жели да стекне могућност за улагања на руском Далеком Истоку и заинтересована је да учествује у разматрању питања везаних за освајање Арктика, као и у свим енергетским пројектима и пројектима везаним за експлоатацију сировина на територији РФ. Уз све то, Кина тражи да Русија покаже солидарност у виду пружања подршке када су у питању њени територијални спорови и конфликти које има са САД.

Русија од Кине, са друге стране, тражи стабилну границу и сигуран положај на Далеком Истоку, као и отварање кинеског тржишта за робу из Русије. Желели бисмо да са Кином формулишемо заједничке ставове у вези са најважнијим међународним питањима, као и да Кина у већој мери него до сада преузме на себе покретање оних међународних иницијатива, које не наилазе на одобравање западних земаља. Заинтересовани смо, такође, за контролу имиграције кинеских грађана у Руску Федерацију, с обзиром на извесни демографски притисак који је у овом случају приметан. Додуше, Кина не спроводи политику насељавања територије РФ – они одлично схватају да се тако нешто нама не би допало. Осим тога, ни сами Кинези се код нас не осећају сасвим пријатно. У Русији они не осећају претерану гостољубивост и топао пријем, а није им овде лако ни да стекну неко богатство. Уосталом, убрзо више неће бити економских мотива за сеобу у РФ, јер Кина у економском погледу одмиче Русији брзином која износи половину руског бруто домаћег производа годишње. Данас обим руске економије износи око 20% кинеске, док је у тренутку распада Совјетског Савеза обим економије Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике био три пута већи од кинеске.

Вјачеслав Никонов је први заменик председника Комитета Државне думе за међународна питања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.