Да ли Русија напушта споразуме о нуклеарном разоружању?

Графикон: Светски нуклеарни арсенал

Русија може иступити из споразума о ограни­ча­ва­њу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3) који је пре две године у Пра­гу склопила са САД. То није хипотетичка могућност, него сасвим реалан сценарио будућих догађаја, на који је средином но­вембра упозорио заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков. Прашки документ је предвиђао је да Москва и Вашингтон у једнаком обиму сма­ње своје садашње и будуће одбрамбене системе. Русија се, ме­ђутим, предомислила. Москва је приликом потписивања у специјалној изјави предвидела могућност иступања из споразума уколико антиракетни штит САД буде угрожавао ру­ске националне интересе. Тада се у војним круговима говорило да је то претерана опрезност, али данас све изгледа другачије.

Зашто Москва сматра да су да­ље иницијативе у области ра­зоружавања неприхватљиве? И зашто је спремна да се одрекне споразума СТАРТ-3, који је један од симбола „ресетовања“ руско-америчких односа?

Најочигледнији разлог је чи­њеница да Американци на­став­љају са изградњом глобалног антиракетног штита. По ми­шље­њу руских војних струч­ња­ка, нема чврстих гаранција да амбициозни пројекат антиракетног штита није усмерен против руског стратешког офан­зивног наоружања. У другим заједничким иницијатива­ма Ру­сије и Запада обавезе зе­маља-учесница стављене су на папир, као што је, на пример, слу­чај са системом контроле фи­сионих материјала или Споразумом о конвенционалном на­оружању у Европи. Међутим, када је реч о антиракетном шти­ту, амерички партнери пре­д­лажу само усмену вари­јанту споразума, иако је очигледно да то питање директно задире у одбрамбену моћ Русије и захтева максималне и до детаља дефинисане гаранције.

У Белој кући кажу да Конгрес не би подржао писмени спо­разум са Москвом који би пред­виђао ограничавање противракетног штита. Таква по­зи­ција америчких конгресмена за Русију је само још једна индиректна потврда да антиракетни штит САД може бити иско­ришћен против руског стра­тешког наоружања. Јер што мање у Русији буде бојевих глава, биће их лакше неутрализовати уз помоћ антиракетног система, објашњавају екс­перти. У том контексту делују не­­разумно сви предлози о да­љем разоружавању, које међу­на­родне институције упућују Москви.

Недавно је у Немачкој одржана компјутерска војна вежба, где је увежбавана координација одбрамбених потенцијала Ру­си­је и НАТО-а у случају претње од ракетног напада из трећих земаља. По речима заменика ми­нистра одбране Русије Ана­то­лија Антонова, заједнички си­стем Русије и НАТО-а показао је високу ефикасност у пре­сре­тању ракета средњег и малог домета. Међутим, амерички учесници још нису потврдили ре­зултате ове вежбе, јер ако признају да су ти резултати позитивни, онда Вашингтону неће бити лако да објасни зашто Европа не треба да ствара антиракетни штит заједно са Москвом.

На међународној кон­фе­рен­ци­ји „Нуклеарно оружје и ме­ђу­на­родна безбедност у 21. ве­ку“, одржаној у Москви, један амерички експерт је тврдио да ће Русија даљим разоружавањем показати добар пример суседима који имају нуклеарно наору­жа­ње — пре свега Кини, а тако­ђе и Индији и Пакистану. Ове земље би, наводно, биле надах­нуте примером Русије, па би раз­мислиле о смањењу свога војног арсенала. Треба ли обја­шња­вати колико је та претпоставка бајковита?

У Москви постоји убеђење да у свету сваког часа може почети нови круг трке у нао­ру­жа­вању, ако већ није и почео. У арсеналу западних армија налазе се високопрецизни системи и хиперсоничне ракете које по ефикасности не заостају за нуклеарним оружјем. Русија је приморана да реагује на нове опасности. Први потпредседник владе Дмитриј Рогозин, који одговара за војноиндустријски комплекс, наводи цифре: до 2020. ће Москва за куповину но­ве војне технике утрошити 20 билиона рубаља (645 мили­јар­ди долара), и још 3 билиона на обнављање одсека за тес­ти­рање производа у руским пре­ду­зећима. Развој војноинду­стриј­ског комплекса није само економски, него и важан инфраструктурни и иновациони пројекат, који ће дати импулс за развој региона са друге стране Урала. Недавно је Рогозин за време посете Новосибирску предложио да се у овом граду оснује „Центар кластера од­брам­бене индустрије“. Руководство Русије сматра да су издаци за одбрану толико неопходни, да је ради тога спремно да жртвује чак и социјалне ставке буџета. Рогозин је предложио да се корупција у војноиндустријском комплексу третира као велеиздаја.

Један руски официр који је данас у пензији сећа се како је у совјетско време распоређивао бојеве главе које су неопходне за превентивни удар на тери­то­рију потенцијалног противника. Притом су сви у Министарству одбране знали пра­вила игре. На пример, по прорачунима експерата, совјет­ској ар­ми­ји је за хипотетичко уни­ште­ње Њујорка било потребно нај­више 8–10 ракета са нуклеарним главама, а на папиру је та цифра била 10 пута већа, тј. било је уписано 80 ракета уместо 8.

Ако би генерали написали стварне цифре, остале би им на располагању хиљаде „сувишних“ бојевих глава, које у вој­ном смислу не би биле потребне. Отприлике са истим проблемом у планирању суочио се и Пентагон. У извештају међу­на­родне организације „Global Zero“, која анализира количину „сувишног“ наоружања Русије и САД, наводе се следећи подаци: у америчким програмима за супротстављање нуклеарној опасности од стране Русије пише да је за уништење Москве издвојено 80 бојевих глава. Како су тврдили експерти, ту бројку је Пентагон увећао 10 пута у односу на реалан број ракета које су потребне за обављање постављеног задатка. Али зато је у потпуности испоштован паритет са руским нуклеарним потенцијалом. Аутори из организације „Global Zero“ убеђени су да параметри смањења нуклеарног наоружања које предвиђа споразум СТАРТ-3 могу лако да се повећају без икакве штете по одбрамбену моћ двеју земаља. Међутим, такве међународне иницијативе у Русији се дочекују са опрезом.

Русија не одустаје од даљих преговора о смањењу нуклеарног потенцијала, али сматра да су они сврсисходни само на мултилатералној основи, уз учешће свих земаља које поседују нуклеарно оружје, и тек када Американци дају гаранције везане за антиракетни штит, и када у потпуности буду реализоване све тачке споразума СТАРТ-3. Засада се само Кремљ позива на разоружавање, док се истовремено амерички антиракетни штит појачава, а појављују се и нове земље са нуклеарним оружјем, које интензивно попуњавају свој арсенал. Сви ови фактори не доприносе учешћу Москве у борби за укидање нуклеарног оружја. Ако Запад помоћу конкретних споразума не убеди Русију да изградња глобалног антиракетног штита не угрожава њену безбедност, Москва ће у најскорије време почети да коригује споразум СТАРТ-3, уз образложење да текст документа не одговара изазовима данашњице.

Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције „Росијске газете“ и модератор Дискусионог клуба овог дневника.

Росијскаја газета. Сва права задржана.