Војна обавеза у Русији кроз историју

Руску војску поново очекују промене. Комитет Државне думе за одбрану планира да се обрати министру одбране Сергеју Шојгуу са молбом да се војни рок продужи на годину и по дана уз образложење да је скраћење војног рока лоше утицало на борбену готовост оружаних снага.

Систем служења војног рока у Русији се током историје непрестано мењао. Војни рок је скраћиван, мењали су се и критеријуми одабира нових регрута, а млади браниоци отаџбине су у различито време имали различите олакшице. Реформе Петра Великог, експеримент добровољног пријављивања војника у Црвену армију, доношење закона „О војној обавези и војној служби“ – све су то различите фазе развоја руског војничког система.

Војна служба у старој Русији и за време Петра Великог

У средњем веку је племство имало обавезу да штити државу и било је у сталној војној служби. Остатак становништва је попуњавао војне редове само у крајњој нужди, када би неком граду претила опасност. Касније се појавио систем врбовања у армију.

Војне одреде у старој Русији чинили су гардисти и добровољци из народа. За време Ивана Грозног формирани су пукови елитних стрелаца који су за службу примали плату, а у слободно време су могли да се баве занатом или трговином.

Пуковима стрелаца помагали су козачки одреди, који су од државе заузврат добијали малу новчану надокнаду, житарице и барут.

Тек за време Петра Великог у Русији је уведена стална армија. Временом су поједине категорије грађана ослобађане војне обавезе. Ту привилегију је 1762. стекло племство, а касније и трговци, свештенство и почасни грађани. На крају су у војску позивани само сељаци и представници грађанског сталежа.

Војна обавеза

Ситуација се радикално променила 1874, када је у земљи уведена општа војна обавеза. У војску су позивани сви мушкарци када напуне 21 годину. Број регрута регулисан је законом. Новчани откуп више није био могућ. Они који из било ког разлога нису примани у војску, водили су се као војна резерва до своје 39. године.

Од 1906. је војни рок у копненој војсци (у пешадији и комбинованим пешадијско-артиљеријским јединицама) трајао три године. Сви војни обвезници су после одслужења војног рока још 7 година били резервисти првог позива, и још 8 година резервисти другог позива.

Други родови војске служили су војни рок 4 године, после чега су још 7 година били у резервном саставу првог позива, и још 6 година у резервном саставу другог позива. Служба у морнарици трајала је пет година. Морнари су после војног рока били у резерви још 3 или 2 године.

Одлагање војног рока и друге олакшице

Од 1906. је због повреде одлазак у војску одлаган све до оздрављења, а 2 године је могао бити одложен због лошег имовинског стања војног обвезника. Они који су били на школовању нису позивани на одслужење војног рока и могли су на миру да се баве науком до своје 27. или 28. године. Њима је и иначе војни рок био скраћен и трајао је од годину дана до 2 године.

Породично стање је такође могло бити разлог за добијање олакшица. То се, на пример, односило на храниоце породице.

Од војне обавезе је потпуно било ослобођено свештенство, а лекари, ветеринари и пензионисани чланови Академије ликовних уметности били су у резервном саставу 18 година. Војни обвезници који су одложили војни рок остајали су после војске у резервном саставу до своје 43. године.

Војска у совјетско време

У Црвену армију су ступали само добровољци све до 1925, када је донет закон „О обавезном служењу војног рока“, после чега су црвеноармејци регрутовани сваке године, а војни рок је трајао две године. Млађи командни састав авијације и морнарице Црвене армије служио је војску три године.

Од 1949. су уведене новембарска и децембарска класа регрута. У копненој војсци и авијацији од тада је војни рок трајао три, а у морнарици четири године. Од 1968. је у копненим јединицама војни рок трајао две, а у морнарици три године. Апсолвенти виших школа и факултета који нису имали војну обуку служили су војску само годину дана. Још једна новина тог времена било је увођење пролећне класе регрута.

Војска данас

Општа војна обавеза укинута је 1993, када је на снагу ступио закон „О војној обавези и служењу војног рока“. Поједине одредбе овог закона мењале су се из године у годину. На пример, 2006. је Државна дума усвојила амандмане на овај закон, према којима је војни рок трајао 18 месеци за оне који су отишли у војску 2007, а 12 месеци за војнике који су у армију отишли 2008. Такође, у целој земљи је смањен број војних катедри на вишим школама и факултетима.

Сада се у војску позивају регрути од 18. до 27. године. На списку за регрутацију су сви младићи, изузев оних који су ослобођени од војне службе, који служе цивилни војни рок, живе у иностранству или издржавају затворску казну.

Одлагање војног рока одобрава се постдипломцима, ђацима, ученицима политехничких и других стручних школа, студентима колеџа, виших школа и факултета, старатељима малолетних лица и хранитељима породице, очевима који имају двоје или више деце и онима који из здравствених разлога не могу служити војску.

Оригинални материјал на страници канала Москва24.

Росијскаја газета. Сва права задржана.