„Русија један од главних извора пораста производње намирница у свету“
Алексеј Мешков, први представник Русије у FAO. Фотографија: Микеле Палаци.
Алексеј Мешков: Реформа је покренута још у време Сенегалца Ж. Дијуфа, који је 18 година био на челу ове организације, а настављена је доласком новог генералног директора, Бразилца Ж. Грацијана да Силве. Реформа је пре свега усмерена на децентрализацију рада организације и преношење тежишта рада на ‘терен’. Ми у потпуности подржавамо ту идеологију и радимо на томе.
RBTH: Како FAO оцењује ситуацију са намирницама у свету? Да ли је тржиште житарица и меса заиста претрпело велике губитке услед овогодишњих елементарних непогода?
А.М.: Овогодишњи слаби приноси кукуруза, соје и житарица у земљама које су велики произвођачи ових намирница, наравно, стварају извесне потешкоће. Али то није ситуација која би се могла поредити са кризним периодима од пре неколико година. За то су заслужна два врло важна момента. Прво, у свету је достигнут веома добар показатељ у производњи пиринча. Друго, прошла година је била родна, тако да има доста прошлогодишњих залиха. FAO посебно истиче да је садашња ситуација сложена, али није безнадежна, и чини све напоре да не дође до кризе. Међутим, на тржишту пољопривредних производа има шпекуланата који су заинтересовани за вештачко подизање цена и стварање панике. Због тога ситуацију треба добро пруочити уз помоћ статистике коју води FAO.
Што се тиче житарица, наша земља је међу водећим играчима на светском тржишту, и та тенденција је стабилна. ФАО види Русију као један од главних извора пораста производње намирница.
Током претходних година створен је прилично транспарентан механизам тржишта, који пружа могућност да се приближимо постављеним циљевима. Међутим, у дугорочном смислу пред нама су прилично сложени задаци. Ми смо, наравно, успели да смањимо број гладних у свету, али само у извесној мери. Разлог треба тражити у кризама претходних година. Сада говоримо о 900 милиона гладних. Међутим, 2050. ће бити потребно да се нахрани 9 милијарди људи, за шта ће бити неопходно да се пољопривредна производња у свету удвостручи. То је комплексан задатак. Он се тиче пољопривредне производње уопште, али и конкретно риболова, аквакултуре, питања воде и шуме, као и социјално-економске ситуације.
Русија је врло активна у свим овим правцима. FAO оцењује да је ситуација са намирницама у Русији стабилна. Додуше, Русија је засада нето увозник меса, али ми се сигурним кораком крећемо у правцу самоснабдевања, пре свега када је реч о живинском месу. Што се тиче житарица, наша земља је међу водећим играчима на светском тржишту, и та тенденција је стабилна. ФАО види Русију као један од главних извора пораста производње намирница. Напоменуо бих да је тема прехрамбене безбедности један од приоритета у програму нашег предстојећег председавања у Г-20 и Г-8.
RBTH: Данас је у међународним организацијама све интензивнија сарадња сталних представника земаља БРИКС-а (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке). Да ли је то карактеристично и за међународне организације у Риму?
А.М.: Наравно. И у Организацији УН за храну и пољопривреду непрекидно се одржава тесна сарадња између сталних представника чланица БРИКС-а. Сјајан пример наше координације био је управо избор господина Ж. Грацијана да Силве за председника FAO-а. Било је две кандидатуре за ову функцију. У тајном гласању је за два гласа победио представник БРИКС-а.
Росијскаја газета. Сва права задржана.