12 кандидата за листу Светске баштине

Представљамо 12 чуда Русије - паркове, пећине, увале, платое, слана и кључала језера, удаљена острва и мистериозна дела људских руку - која још увек чекају на ред да буду уписана на листу Светске баштине УНЕСКО-а. Свет мало зна за њих, али у томе и јесте део њихове чари.

Авачинска лагуна (Камчатски Крај)

Извор: Lori / Legion Media.

Друга по величини лагуна у свету, окружена са свих страна вулканима и снежним планинским врховима. Авчинска лагуна је толико велика да се у њој могу сместити сви бродови света. Са ње се виде три вулкана: Корјакијски, Авачински и Виључински. На улазу у лагуну из воде се издижу три стене које носе назив „Три Брата. Стене су званично регистроване као споменик природе и својеврсни су симбол Авачинске лагуне и града Петропавловска Камчатског.

Кунгурска ледена пећина (Пермски Крај)

Извор: Lori / Legion Media.

Јединствени споменик природе који се формирао на месту Великог Пермског мора. Научници су проценили да је пећина стара 10-12 хиљада година. Данас је Кунгурска ледена пећина, према оценама стручњака, једина гипсана пећина на свету са великом трајно залеђеном површином, а по дужини је седма у свету. Сваке године пећину посети преко 100 хиљада туриста.

Валдајски национални парк (Новгородска Област)

Извор: GeoPhoto.

Национални парк „Валдајскиоснован је са циљем да се сачува јединствени језерско-шумски комплекс Селигер. То је систем глацијалних језера који се често назива бисером руске природе. Налази се у централном делу Русије, између Москве и Санкт Петербурга, између шумовитих брежуљака Валдајске висоравни, 360kmсеверозападно од Москве. Површина језера износи 260 квадратних километара, од тога око 38 квадратних километара заузимају острва, којих на Селигеру има преко 160.

Слано језеро Баскунчак (Астрахањска Област)

Извор: ИТАР-ТАСС.

То је јединствена удолина која почива на огромним подземним наслагама соли. Наслаге соли испод дна сежу 6 km под земљу, а на врху су покривене слојем седиментних наслага. Од свих сланих језера на свету ово је највеће и најсланије. Површина језера Баскунчак износи око 115 квадратних километара. Језеро се налази 53 kmисточно од Волге.

Врх Белуха (Република Алтај)

Извор: Lori / Legion Media.

Врх Белуха се налази у Уст-Коксинском рејону Алтајских планина, висок је 4500mи највиша је тачка у Сибиру. Алтајци поштују Белуху као свету планину.

Плато Мањпупуњор (Република Коми)

Извор: ИТАР-ТАСС.

Гигантски камени кипови на платоу Мањпупуњор, у неприступачном подручју Северног Урала на територији Републике Коми, настали су селективном ерозијом стена. Има укупно седам стубова, и сваки је висок 30-40m. Мањпупуњор је популарна дестинација спортског туризма.

Китова алеја (Чукотски Аутономни Округ)

Извор: Getty Images.

Јединствени споменик староескимске културе на острву Итигран, у мореузу Сењавина, близу југоисточног краја Чукотке. Огромне кости гренландских китова у два реда су укопане у земљу на обали. Импресивна је сложена структура алеје, као и њене размере – алеја се протеже око 500 mдуж северне обале острва.

Краснојарски Стубови (Краснојарски Крај)

Извор: GeoPhoto.

Државни резерват природе „Краснојарски Стубовиналази се на десној обали Јенисеја, на обронцима Источног Сајана, 4 kmод Краснојарска. „Стубовису стене вулканског порекла од сивкасто-црвенкастог камена сијенита, које се уздижу изнад живописне планинске тајге. Високе су 60-90 m. Стене су добиле необичне облике услед деловања воде, ветра и осцилација температуре. Скоро све стене имају имена, свака у складу са својим изгледом. Чувене су стене „Перје, „Лавља капија, „Деда, „Слонић, „Кинески зиди друге.

Кључало језеро (Сахалинска Област)

Извор: GeoPhoto.

На Курилским острвима се налази око 40 активних и мноштво угашених вулкана. Језера Курилских острва су необично лепа. На југу острва Кунашир, на 541 mнадморске висине, у калдери вулкана Головнина налази се кључало језеро Понто. Вода овде кључа и клокоће, а дуж обала уз шиштање избијају млазови гаса и паре. Током 2005-2006, у оквиру рејонизације вулкана на острву Кунашир, извршена су истраживања у којима су научници утврдили да се кратер пречника око 350 m, у коме се налази језеро, формирао услед фреатичке ерупције у центру вулканске калдере.

Острво Врангеља (Чукотски Аутономни Округ)

Извор: GeoPhoto.

Острво у Северном леденом океану, на споју западне и источне полулопте – 180. меридијан га дели на два готово једнака дела. У циљу проучавања и очувања природних комплекса арктичких острва овде је 1976. основан резерват „Острво Врангеља, који обухвата и мало суседно острво Хералд. Површина острва износи око 7670 квадратних километара, од чега око 4700 квадратних километара заузимају планине у централном делу острва. Острво је покривено арктичком тундром, има мањих глечера и мањих језера. Између планинских гребена простиру се долине са многобројним рекама. На острву има преко 140 река и потока дугих преко 1km, и 5 река дугих преко 50 km.

Елбрус (Кабардино-Балкарска и Карачајево-Черкеска Република)

Извор: Lori / Legion Media.

Планина Елбрус на Кавказу уствари и није планина, него стратовулкан. То је највиши врх у Русији. Елбрус заправо има два врха: западни, висок 5642 m, и источни (5621 m). Са тачношћу од ± 50 година утврђено је да је до последње ерупције дошло 50. године пре нове ере. Симболичан значај Елбруса као највише тачке Европе допринео је да овај врх постане поприште жестоких сукоба у Другом светском рату, у којима су између осталих учествовале и јединице немачке брдске пешадијске дивизије „Еделвајс.

Језеро Чедер (Република Тува)

Извор: Oschtan.

Језеро се налази на југу Тувинске долине, на граници Русије и Монголије, у ендореичној удолини по чијем ободу се на површини налазе јурске наслаге песка и глине. Удолину окружује голетна брежуљкаста зараван. Од 1932. на језеру постоји бања са лековитом сланом водом и лековитим блатом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.