Подизање новца на додир

Биометријски банкомати су постали популарни након земљотреса 2011. у Јапану, јер су за време те катастрофе многи грађани изгубили документе и банковске картице. Извор: Комерсант.

Биометријски банкомати су постали популарни након земљотреса 2011. у Јапану, јер су за време те катастрофе многи грађани изгубили документе и банковске картице. Извор: Комерсант.

Ћерка-компанија једне од највећих руских банака започиње експеримент увођења система биометријске идентификације клијената тако што ће у банкомате уградити потребне читаче.

У Русији ће на банкоматима ускоро моћи да се подигне новац помоћу отиска прста. Овакве апарате планира да уведе ћерка-фирма ВТБ банке – Лето-банка. Банкомати са биометријским очитавањем омогућиће приступ готовини без банковске картице, биће довољно само да се стави прст на скенер. Павел Гурин, члан управе Лето-банке, каже да ће се у почетку нова технологија експериментално примењивати у корисничким центрима.

Биометријска идентификација се активно уводи у банке у Швајцарској, Немачкој, Француској, Турској и Нигерији. У Индији се врши идентификација клијента на основу отиска прста, а у Бразилу на основу венске структуре длана. Пољска банка BPS SA је прва у Европи увела технологију препознавања власника картице помоћу венске структуре прста. Ова технологија је постала популарна након земљотреса 2011. у Јапану, јер су за време те катастрофе многи грађани изгубили документе и банковске картице. У Русији Збербанка експериментише са увођењем биометријског система у банкарство. Власници социјалних картица могу да плаћају робу и услуге помоћу отиска прста.

„Понудићемо клијентима да оставе отисак приликом подношења захтева. То ће бити једна од могућих варијанти идентификације уколико сам клијент на то пристане. Захваљујући овој технологији банке ће мање ризиковати, а и сами клијенти ће бити заштићенији. То ће, између осталог, и нама омогућити да приликом даљег планирања проширимо ову технологију на апарате за самоуслуживање. Исто тако, уколико клијент дође без личне карте, а ми можемо да га идентификујемо као нашег клијента помоћу биометријских показатеља, зашто онда то и да не урадимо? Управо се због тога све ово и планира. Треба узети у обзир све аспекте, па и то колико ће сам овај процес бити скупљи за клијенте, јер ће све издатке сносити они“, каже Гурин. Међутим, Максим Ем, извршни директор компаније Peak Systems, сматра да предности новог система подизања готовине нису очигледне.

„Проблем је у томе што су овакви банкомати мало скупљи од обичних, као и у томе што клијенти једино на њима могу да оставе отисак. Другим речима, то могу да ураде само клијенти Лето-банке, и то искључиво на њеним банкоматима. Међутим, тешко да ће неко тражити банкомат Лето-банке само да би помоћу отиска прста подигао новац. Било би веома добро када би се све банке договориле да користе овакву идентификацију. У овом тренутку је важније испитати колико су људи спремни да користе ову технологију, колико имају поверења у њу и да ли је мањи ризик вредан толиких трошкова. Другим речима, остаје отворено питање да ли ће се заиста смањити број злоупотреба или крађе новца“, сматра Ем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“