Лазански у Руском дому о руско-српским односима

Фотографија: Наталија Тодоровић.

Фотографија: Наталија Тодоровић.

У Руском дому у Београду одржана је изузетно посећена трибина на којој је главни гост био војни аналитичар Мирослав Лазански. Познати новинар је са публиком дискутовао о руско-српским односима. Шта везује Русију и Србију: словенски корени, вера, стратешки или економски интереси? Да ли је Русија некада издала Србију или Србија Русију? Ко и због чега компликује односе наших држава?

У Руском центру за науку и културу у Београду је 19. новембра приређено вече са познатим српским новинаром и војнополитичким коментатором Мирославом Лазанским. Публика је пре свега „дошла због Лазанског“, али основна тема сусрета били су руско-српски односи у историјском, политичком, економском и културолошком контексту. Треба истаћи да је овај сусрет, за разлику од уобичајених претерано емотивних или злонамерних оцена односа двеју земаља, протекао у духу објективних, реалних и професионалних анализа прошлих и садашњих догађаја, као и мудрог сагледавања могућих варијанти будућих догађаја. Шта нас везује: словенски корени, вера, стратешки или економски интереси? Да ли је Русија некада издала Србију, или Србија Русију? Ко и због чега компликује односе наших држава? То су нека од питања која су била предмет ватрених дискусија у Руском дому.

Мирослав Лазански рођен је 1950. у Карловцу, СФРЈ (данашња Хрватска). Завршио је правни факултет на Универзитету у Загребу. Радио је као дописник многих новина и часописа („Полет“, „Вјесник“, „Данас“, „Старт“). Од 1991. до 1995. био је коментатор „Политике“. Лазански је писао чланке за разне домаће и стране медије, написао је седам књига и око десет сценарија за ТВ серије, информисао је јавност о оружаним конфликтима у многим ратним жариштима, интервјуисао је представнике како западног, тако и источног војног врха.

У почетку дискусије Лазански је оповргао оптужбе на рачун Русије, које се доста често могу чути у појединим српским круговима, да је Русија, наводно, много пута остављала Србију без подршке и помоћи. Он је навео пример царске породице, чија је трагична судбина у извесном смислу везана управо за руску помоћ Србији у виду ултиматума који је Николај II упутио савезницима. Руски император је поставио питање пребацивања српске армије из Албаније на Крф и запретио је склапањем примирја између Русије и Немачке уколико тај његов захтев не буде испуњен.

Гости вечери, или боље речено пуноправни учесници сусрета (Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ, генерал Бранко Крга, бивши војни аташе у Москви и начелник Генералштаба Југословенске армије 2002-2004, Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду), изнели су своје лично искуство у дипломатском раду у сфери руско-српских односа. Бројна публика је са пажњом слушала историјске оцене и личне утиске бившег министра Ж. Јовановића и генерала Б. Крге, који имају велико искуство непосредних контаката са совјетским и руским лидерима, и то у најтежим кризним периодима наше нове историје.

Говорећи о економском аспекту међудржавних односа, учесници су истакли да се у Русији налази једини „здрав“ новац који се може пронаћи на финансијском тржишту. Београд се годинама није нарочито трудио да препозна руски економски и стратешки интерес на Балкану, и у том смислу је тек последњих месеци постало приметно побољшање политичке атмосфере. Поред тога, учесници сусрета су истакли да политичка елита Београда треба да узима у обзир позицију и мишљење народа, утолико пре што је најактуелније питање и даље отворено: хоће ли бити потписан уговор о стратешком партнерству са Русијом.

Може се издвојити неколико основних теза ове дискусије.

Занимљив је детаљ из излагања Лазанског о интервјуу са председником КГБ-а Владимиром Крјучковом 1991, уочи рата у Југославији. На његово питање да ли ће доћи до распада СФРЈ, генерал је одговорио одрично. Затим је замолио да се искључи диктафон и незванично потврдио да ће вероватно убрзо избити конфликт. Сутрадан је Лазански позван у седиште КГБ-а у улици Лубјанка, где му је уручен превод на српски језик и аудио-снимак интервјуа.)

1. Пре свега, односе међу државама и народима не дефинишу братска осећања, него економски и геополитички интереси.

2. Србији је неопходно економско и политичко присуство Русије на њеној територији.

3. Србија треба да дефинише приоритете у политици и економији, а то значи да је Русија неоспорни фактор економског, политичког и културног препорода Србије.

4. Свака држава има право на суверенитет и самоопредељење, и у том смислу је Србија увек имала реалну подршку Русије.

У живописном излагању Лазански је сликовито илустровао готово четири деценије дуг период политичких догађаја и пертурбација у Русији, Европи и свету. Његова путовања у СССР и Русију у својству војног дописника, многобројни и често ексклузивни интервјуи са совјетским и руским војним и политичким врхом, сусрети са државним руководиоцима и војним командантима других земаља, и најзад, рад у ратним жариштима и зонама конфликата – све је то велики део новинаровог личног и професионалног живота, испуњеног догађајима и утисцима. (Занимљив је детаљ из излагања Лазанског о интервјуу са председником КГБ-а Владимиром Крјучковом 1991, уочи рата у Југославији. На његово питање да ли ће доћи до распада СФРЈ, генерал је одговорио одрично. Затим је замолио да се искључи диктафон и незванично потврдио да ће вероватно убрзо избити конфликт. Сутрадан је Лазански позван у седиште КГБ-а у улици Лубјанка, где му је уручен превод на српски језик и аудио-снимак интервјуа.)

Публика је одушевљено пратила овај врло занимљив разговор. На крају вечери реч је узео директор Руског дома М. Г. Денисов и резимирао разговоре, изразивши наду у развој и продубљивање односа између Србије и Русије, и захваливши се учесницима и публици за сјајну и експресивну дискусију у сали Руског дома.

Росијскаја газета. Сва права задржана.