„Све је мање младих који се озбиљно баве физиком“

Алексеј Леонов: „Друштво нигде, па ни у Русији, не може да постоји без научног прогреса“. Извор: PhotoXPress.

Алексеј Леонов: „Друштво нигде, па ни у Русији, не може да постоји без научног прогреса“. Извор: PhotoXPress.

Декан Moсковског физичко-техничког института (МФТИ) Алексеј Леонов објашњава због чега све мање младих бира фундаменталну науку као своју професију и како се одвија рад на највећем међународном покушају да се оствари контролисана нуклеарна фузија (ИТЕР), у коме активно учествују и дипломци овог факултета.

gazeta.ru: Г. Леонов, постоји ли данас довољан број младих људи који желе да се баве физиком и какав је ниво знања ученика и студената?

Међународни експериментални термонуклеарни реактор (ИТЕР)

ИТЕР (International Thermonuclear Experimental Reactor) у Карадашу (Француска) је до сада највећи предузети покушај да се оствари контролисана фузија, тј. добијање енергије спајањем лаких језгара у тежа - процес идентичан оном који се природним путем одвија у звездама.

Када конструкција буде у потпуности завршена, ИТЕР ће бити највећи реактор направљен по принципу „токамака“, идеји коју су још 1950-их година изнели совјетски физичари Андреј Сахаров и Игор Там.

До сада је направљено много „токамака“, али ниједан није доспео до комерцијалне исплативости. Уколико ИТЕР да резултате који се могу комерцијално употребити, то ће бити највећа револуција у историји енергетике, зато што је извор горива за такве реакторе практично неисцрпан - обична вода.

Учесници пројекта су Европска унија, Индија, Јапан, Јужна Кореја, Кина, Русија и САД. Овај експеримент ће коштати најмање 15 милијарди долара.

Руска реч

Алексеј Леонов: Ми на нашем институту имамо доста талентованих студената, али треба признати да је све мање младих који се озбиљно баве физиком. Друштво и омладина се све мање интересују за природне науке, тако да и престиж природних наука опада.

У данашње време ни стимуланс за бављење науком није као што је некада био. На упису имамо велики број заинтересованих, и многи су одушевљени физиком. На првој, другој и трећој години студентима је све веома занимљиво, али затим интересовање почиње да опада, јер се испоставља да живот уопште није тако једноставан како je у почетку изгледаo.

Осим тога, данашња омладина има једну занимљиву особину: жели да добије све, и жели да то добије одмах. Мало је оних који су свесни да се најпре треба својски потрудити, па тек онда очекивати неки добитак. Само ретки схватају да треба стећи комплетно образовање и извући максимум од студирања на физичко-техничком универзитету, и да за све то можда вреди жртвовати неколико година.

gazeta.ru: Каква је улога великих пројеката као што је Међународни термонуклеарни реактор (ИТЕР) у придобијању студената?

Алексеј Леонов: Ако погледамо историју физичко-техничког факултета, видећемо да је он основан због великих пројеката од националног значаја, као што су освајање космоса, стварање балистичких ракета, развој нуклеарних технологија и одговарајућег оружја.

Физичарима се често пребацује да не раде добро свој посао, да нису предвидели ово или оно, али ово је наука, истражујемо природу. Ако човек ништа не ради, он неће ни да погреши.

Конкретно наш факултет, који се бави проблемима физике и енергетике, основан је за потребе научног центра у Тројицком, где се радило на стварању контролисане термонуклеарне фузије. Данас, после много година, ми обучавамо кадрове за ИТЕР. Али и други велики пројекти, који се на разним нивоима реализују у Русији, добијају од нашег факултета и кадровско појачање, и ласерске програме, и нанотехнологије. Сфера нашег деловања је веома широка. Међутим, ИТЕР је један од најважнијих праваца нашег рада, јер сви знају да угаљ и нафта спадају у необновљиве изворе енергије, као и то да алтернативни енергенти још увек не могу да задовоље данашње потребе, рецимо потребе великих фабрика. Управо због тога су овако велики енергетски пројекти корисни за цело човечанство.

gazeta.ru: Да ли студенте интересује рад на тако великим пројектима? И како је регулисано учешће руских студената у пројекту ИТЕР?

Алексеј Леонов: Интересује их, наравно. Што се учешћа тиче, нажалост, данас још увек не постоји прецизно одређена процедура, али пошто је наша катедра за енергетику плазме уско сарађује са пројектом ИТЕР, наши студенти су већ одлазили на праксу у Кадараш, где се гради термонуклеарни реактор, као и на универзитет у Карлсруеу. Потреба за стручњацима није велика, траже се само врхунски стручњаци.

Данашња омладина има једну занимљиву особину: жели да добије све, и жели да то добије одмах. Мало је оних који су свесни да се најпре треба својски потрудити, па тек онда очекивати неки добитак.

gazeta.ru: Недавно је у угледном научном часопису ‘Nature’ објављен чланак у коме се критикује пројекат ИТЕР због непоштовања рокова и утрошеног новца. Да ли су такве приче основане?

Алексеј Леонов: То су потпуно нормалне ствари. Исто то се дешавало и са Великим хадронским циклотроном. На пример, коначна цена пројектовања и пуштања у погон постројења за инерциону термонуклеарну фузију у лабораторији NIF (National Ignition Facility) у Лос Аламосу била је око пет пута већа од предвиђене. Наравно, и изградња постројења је трајала два пута дуже него што је планирано.

Ни ИТЕР није изузетак. Наравно, проблема је много, и то озбиљних научних проблема. Али проблема је било и када је прављена атомска бомба, и тада се такође чинило да за њих не постоји решење. Или, рецимо, када су САД упутиле првог човека на Месец, и то је било тешко, и много новца је потрошено, али су на крају ипак остварили своју замисао. Када би САД, Европа и Јапан уместо у своје војне програме новац уложили у ИТЕР, будите сигурни да би он за пет година радио као швајцарски сат. Али средства за пројекат су ограничена, а од финансирања много тога зависи. Физичарима се често пребацује да не раде добро свој посао, да нису предвидели ово или оно, али ово је наука, истражујемо природу, а ту је увек било подводних стена, и увек ће их бити. Ако човек ништа не ради, он неће ни да погреши. Међутим, друштво нигде, па ни у Русији, не може да постоји без научног прогреса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.