Црква руже, чичка и детелине

Графикон: Англиканска црква светог Андреја Првозваног

Црква светог Андреја Првозваног једина је прва англиканска црква у Русији и једина у Москви.

Енглези су 1814. од извесног заставника Наумова купили парцелу и зграду у крају у коме се црква данас налази. Зграда је претворена у малу капелу где су вршена богослужења. Током 1870-их постало је очигледно да је све бројнијој енглеској заједници потребна већа црква, па је њена изградња започета 1882. године.

Цркву је у псеудоготском стилу, са бифорама (уски прозор са луком на врху и окнима раздвојеним стубом) и витражима, пројектовао енглески архитекта Ричард Нил Фримен. Здање је требало да представља парадигму викторијанске провинције. Верује се да архитекта није чак ни дошао у Москву да води изградњу храма, већ је само припремио финални пројекат и нацрте. У сваком случају, типична енглеска базилика са четири мале куле у Москви је деловала прилично егзотично. То је главни разлог што је ово једина грађевина поменутог архитекте по којој је запамћен.

Црква је освештана 1885. и посвећена апостолу Андреју, заштитнику Шкотске, пошто су у 19. веку већину у британској заједници у Москви чинили Шкоти. О томе сведоче и две скулптуре анђела од теракоте које дочекују посетиоце на самом улазу, а у рукама држе цвет чичка, чест симбол у шкотској хералдици.

Англиканска црква у Москви је, поред своје основне улоге – богослужења – истовремено била и средиште друштвеног живота заједнице. Овде су се одржавале дискусије, чувао архив историјских рукописа, у њој се налазила и библиотека. На врху куле парохијани су могли да изнајме и ковчежић намењен чувању вредних предмета и докумената у посебно опремљеном тајном месту. Црвена армија је 1917. извршила експропријацију свих предмета из овог спремишта. Црква је била чувена по својој акустици и оргуљама, које нажалост нису преживеле совјетски период.

У току Првог светског рата парохијани су основали војну болницу и организовали бесплатне оброке у Вазнесењском сокаку. Црква је осетила и Руски грађански рат: око ње су 1917. вођене борбе – са куле су бољшевици пуцали на трупе Привремене владе приликом њиховог покушаја да дођу до зграде Моссовјета кроз околне улице. Трагови метака се још увек могу видети на каменој фасади цркве. Током 1920-их и ова црква је, попут многих храмова у Москви, била затворена и претворена у стамбену зграду са друштвеним становима. Међутим, ови станови нису били погодни за живот, јер је сјајна акустика онемогућавала било какву приватност. Узрок је свакако био дрвени свод цркве, тако добро изграђен да готово савршено одбија звучне таласе.

Зато су крајем 1950-их друштвени станови измештени, а зграду је почела да користи „Мелодија“, чувена совјетска музичка кућа за продукцију грамофонских плоча. Ово здање је било одлично место за снимање, па су у цркви одржавани чак и концерти симфонијских оркестара. Према једној московској легенди, у цркви су на тајном месту остале сачуване оргуље, на којима су Глен Гулд и други генијални оргуљаши из тог времена снимали своја извођења. Нажалост, то није истина. Бољшевици су овај инструмент уништили 1920-их и он до данас није обновљен. Парохијани су зато принуђени да се задовоље звуком електричних оргуља. Ипак, то не смета превише, јер су веома квалитетне.

Зграда је 1994. враћена англиканској заједници. Данас сваке недеље око 300 парохијана присуствује богослужењима која се врше искључиво на енглеском. У црквеним зградама смештени су и образовни центар, библиотека, недељна школа и Друштво анонимних алкохоличара - али само за алкохоличаре који говоре енглески . Поред тога, сваког четвртка и недеље одржавају се добротворни концерти, а у њима учествују и солисти Филхармоније и Бољшог театра, европски оркестри и освајачи награда на међународним такмичењима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.