Како се Русија и Белорусија боре са демографском кризом

И Русија и Белорусија су почетком 2000-их прогласиле демографију једним од приоритетних праваца унутрашње политике. Извор: БЕЛТА.

И Русија и Белорусија су почетком 2000-их прогласиле демографију једним од приоритетних праваца унутрашње политике. Извор: БЕЛТА.

Демографија је једна од приоритетних области унутрашње политике Русије и Белорусије. Две земље су изабрале различите стратегије и убрзо постигле врло занимљиве резултате. Како је Русија укротила негативан природни прираштај а Белорусија постигла мању смртност новорођенчади него Шведска? Шта се планира за будућност?

На заједничком састанку колегијума министара Русије и Белорусије у Минску први пут су се окупили представници четири министарства. Тема дискусије била је демографија, једна од приоритетних области унутрашње политике Русије и Белорусије.

И Русија и Белорусија су почетком 2000-их прогласиле демографију једним од приоритетних праваца унутрашње политике. У то време су већ престали да се осећају ефекти делотворног комплекса мера које су 1981-1985. примењиване у Совјетском Савезу са циљем да стимулишу рађање већег броја деце у пoродицама (захваљујући овим мерама у Русији је, на пример, рођено 5-6 милиона деце „преко норме“).

Смртност новорођенчади у Белорусији износи 3,4 промила, што је мање него у Шведској. „Наша земља је мала и ми се боримо за сваки живот“, каже министар здравља Василиј Жарко.

У току „несрећних деведесетих“ демографска ситуација је била катастрофална: број рођених (наталитет) био је нижи него икада, а број умрлих (морталитет) драстично је порастао. Русија и Белорусија су морале брзо да нађу решење за овај погубни раскорак између морталитета и наталитета. Повољна околност се састојала у томе што је бројна генерација 80-их почела да формира породице, а убрзо се и економска ситуација стабилизовала. Требало је повући паметне потезе који би активирали демографски процес. Русија и Белорусија су изабрале различите стратегије и убрзо постигле врло занимљиве резултате. На колегијуму министара стручњаци су се једногласно сложили да имају шта да науче једни од других.    

Прву фазу реализације свог концепта унапређења демографске ситуације Русија је започела пре пет година, када је стање било прилично јадно: природни прираштај је био негативан и износио 900 хиљада годишње, стопа укупног фертилитета (просечан број живорођене деце на једну жену у репродуктивном добу) била је само 1,2-1,3, док је морталитет био енормно висок, и то посебно међу радно способним мушкарцима. Данас је, међутим, негативан природни прираштај практично сведен на нулу, каже Олга Самарина, директорка одељења  за демографску политику и социјалну заштиту Министарства рада и социјалне заштите РФ: „Штавише, у 38 федералних јединица Русије регистрован је позитиван природни прираштај, број рођених је порастао за преко 20%, тако да стопа укупног фертилитета сада износи 1,6. Већ имамо 143 милиона становника, иако смо планирали да то достигнемо тек 2015.“

Повољна околност се састојала у томе што је бројна генерација 80-их (у великој мерирезултат делотворног комплекса мера које су 1981-1985. примењиване у Совјетском Савезу са циљем да стимулишу рађање већег броја деце) почела да формира породице, а убрзо се и економска ситуација стабилизовала.

И у Белорусији је у току последњих неколико година смањен раскорак између наталитета и морталитета. Ако упоредимо демографске показатеље у 2011. и 2012. години за период од јануара до септембра, видимо да је у Белорусији ове године било скоро 4 хиљаде више новорођенчади него прошле, док је забележени морталитет нижи за 8,2 хиљаде.

Што се тиче очекиваног трајања живота, у обе земље је оно продужено у просеку за 2 године.

Занимљиво је да су по питању планирања будућих мера Русија и Белорусија већ сада у неком смислу замениле позиције. На пример, Русија је с правом поносна на матерински додатак, свој главни адут у низу демографских мера, који има за циљ да подржи жељу породице за другим дететом. А да се родитељи на томе не би зауставили, у 70 региона Русије је одскора уведен и регионални додатак. Поред тога, од јануара 2013. у 50 федералних јединица, у којима наталитет још није достигао задовољавајући ниво, за свако треће дете до његове навршене треће године живота биће исплаћивана посебна помоћ у износу минималног личног дохотка.

Белорусија је, са друге стране, у почетку подржавала пре свега породице са најмање троје деце. Тим породицама је, између осталог, омогућено да уз значајну подршку државе за неколико година стекну сопствени стамбени простор. Сада, пак, Белорусија, следећи пример Русије, намерава да највише пажње посвети породицама са двоје деце, а такође се размишља и о увођењу породичног додатка, што би била белоруска варијанта материнског додатка.  

У Русији је данас негативан природни прираштај практично сведен на нулу. Већ имамо 143 милиона становника, иако смо планирали да то достигнемо тек 2015.

Русија је, са своје стране, заинтересована за један други аспект. Данас смртност новорођенчади у Белорусији износи 3,4 промила, што значи да је нижа него, на пример, у Шведској. То је најбољи резултат на територији бившег Совјетског Савеза. „Наша земља је мала и ми се боримо за сваки живот“, истакао је министар здравља Василиј Жарко. У Белорусији је успостављен четворостепени систем указивања перинаталне помоћи и реновирано је 19 порођајних сала, што је лекарима омогућило да квалитетније одреагују већ у првим тренуцима живота детета. У Русији се тако ниским нивоом морталитета код новорођенчади може похвалити само 10-15 региона, мада је у последњих 6 година у целој Русији приметан опадајући тренд када је смртност одојчади у питању.     

Обе земље су креирале дугорочне планове на пољу унапређења демографске ситуације. Међутим, демографски процеси, који у данашње време одређују све остале аспекте унутрашње политике, толико су осетљиви да ће међусобно усаглашавање у овој области сасвим сигурно и убудуће бити потребно. То значи да ће „велики савет“ четири министарства наставити да организује овакве састанке.

Досије Савеза Русије и Белорусије

Концепција демографске политике Русије до 2016. предвиђа:

  • да се популација стабилизује приближно на 142-143 милиона становника;
  • да се очекивано трајање живота продужи на 70 година;
  • да се стопа укупног фертилитета повећа 1,3 пута у односу на 2006, када је износила 1,2-1,3.

До 2025. планирано је да се постигне:

  • број становника: 145 милина;
  • очекивано трајање живота: 75 година.

Национални програм демографске безбедности Белорусије до 2015. предвиђа:

  • да популација достигне 9,44-9,45 милиона становника;
  • да се стопа укупног фертилитета повећа на 1,55-1,65;
  • да се очекивано трајање живота продужи на 72-73 године. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.