„Росатом“ прави плутонијумски детектор за откривање илегалног нуклеарног оружја

„Обични“ плутонијум се вештачки ствара у нуклеарним реакторима и приликом експлозија нукеларних бомби. Сматра се једном од најтоксичнијих супстанци познатих човеку. Фотографија из слободних извора.

„Обични“ плутонијум се вештачки ствара у нуклеарним реакторима и приликом експлозија нукеларних бомби. Сматра се једном од најтоксичнијих супстанци познатих човеку. Фотографија из слободних извора.

Руски научници ће по наруџбини IAEA разрадити поступак добијања ретког изотопа плутонијума који ће се користити за откривање илегалне производње нуклеарног оружја широм света.

Руски стручњаци ће за потребе Међународне агенције за нуклеарну енергију (IAEA, International Atomic Energy Agency) креирати нови јединствени инструмент, који ће инспекторима ове организације омогућити поуздано откривање илегалне производње нуклеарног оружја у целом свету. Ради се о производњи веома ретког изотопа плутонијума (плутонијум-244) који ће се користити као идеални еталон у методу изотопског обележавања. Он ће омогућити утврђивање првобитног састава узорка који инспектори узму на одређеној локацији. Договор о производњи новог маркера постигнут је на једном од последњих састанака IAEA.

Плутонијум-244, најтежи примордијални изотоп

Плутонијум-244 је, са својим периодом полураспада од 80 милиона година, најстабилни изотоп плутонијума. Занимљиво је да се овај изотоп може пронаћи на Земљи. Пошто не може да настане у реакцијама које се дешавају у нуклеарним реакторима, његово присуство се може плаузибилно објаснити само као траг експлозије супернове.

Ово чини плутонијум-244 најтежим и најнестабилнијим примордијалним изотопом који је до сада откривен на нашој планети.

Руска реч

„Руски федерални нуклеарни центар (Руски научно-истраживачки институт за експерименталну физику) и Лабораторија аналитичке радиохемије и масене спектрометрије на Радијумском институту ‘Виталиј Хлопин’ (предузеће државне корпорације ‘Росатом’) креираће нови стандардни еталон плутонијума за мрежу аналитичких лабораторија IAEA. Нови еталон ће омогућити да се помоћу метода масене спектрометрије на објектима широм света, за које IAEA даје гаранције, открију евентуалне непријављене нуклеарне активности“, изјавио је за „Известија“ званични представник „Росатома“ Владислав Бочков.

Производњу маркера непосредно ће реализовати Федерални нуклеарни центар у Сарову. IAEA ће почетни материјал упутити у Руски научно-истраживачки институт за експерименталну физику, где ће он бити додатно обогаћен. Радијумски институт „Виталиј Хлопин“ ће атестирати еталоне, који ће затим бити прослеђени мрежи аналитичких лабораторија IAEA, куда се упућују сви узорци са инспекцијских контрола нуклеарних објеката.

Надлежни у „Росатому“ изјављују да је њихова организација веома заинтересована за овај материјал, пошто је он са технолошког гледишта најпогоднији за анализу. Наиме, производи који настају радом нуклеарних реактора не садрже плутонијум-244, и зато он представља идеалан маркер за спектрометријску анализу.

Масена спектрометријска анализа

Суштина методе масене спектрометријске анализе је у следећем: ласерско зрачење делује на узорак супстанце, тако да она прелази у гасовито стање и при томе се јонизује. Затим се у овој гасовитој средини утврђује однос између масе честица и њиховог наелектрисања, што омогућава да се са високим степеном тачности одреди изотопски састав узорка. На основу добијених резултата инспектори IAEA ће моћи да закључе да ли делатност одређеног предузећа одговара пријављеној документацији.

„Ово је најосетљивији метод за детекцију различитих супстанци. Он омогућава да се региструје присуство сасвим ниске концентрације одређене супстанце, на нивоу од 106 честица по кубном центиметру“, објашњава Сергеј Кирејев, професор Националног истраживачког нуклеарног универзитета МИФИ.

Данас лабораторије IAEA још увек користе јефтиније стандардне еталоне плутонијума и уранијума, између осталог и оне који су произведени у Русији. Надлежни из „Росатома“ нису објавили колико ће коштати производња новог маркера. Виши научни сарадник катедре за теоријску и експерименталну физику нуклеарних реактора Виктор Зубарев објашњава да се при масеним спектрометријским истраживањима обично користе други маркери начињени од супстанци које се могу много лакше наћи у природи. Зато је плутонијум-244, по његовим речима, „скупо задовољство“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“