Увод у Пељевина

Детаљ плаката за филм „Generation П“, снимљеном по роману Виктора Пељевина. Извор: kinopoisk.ru.

Детаљ плаката за филм „Generation П“, снимљеном по роману Виктора Пељевина. Извор: kinopoisk.ru.

Виктора Пељевина читају у целом свету као великог савременог, а не просто руског писца. Стварајући митове и легенде нове Русије, он је сабрао браћу Стругацки и Лема, и помножио их Борхесом. Упознајте овог веома необичног ствараоца.

Виктор Пељевин је гуру руских читалаца. То је већ званичан став, јер је читалаштво Интернета прогласило Пељевина за првог интелектуалца у земљи, и може се рећи да је он својим делима поштено заслужио то звање. Његове књиге већ две деценије улепшавају живот људима у земљи чија прошлост није била лака, и о чијој економији није лако говорити.

Пељевин вреба текуће догађаје, прати сваку, па и најмању промену у животу руског друштва.

Пељевин вреба текуће догађаје, прати сваку, па и најмању промену у животу руског друштва. Али уместо историјске хронике и пискарања на актуелне теме он ствара метафизику тог живота, и при томе користи универзални метод – на радње својих књига ниже древне теолошке конструкције.

Све су оне изграђене на заједничком филозофском темељу. Свет око нас је низ вештачких конструкција, где смо осуђени на вечно тумарање у узалудној потрази за првобитном, „сировом“ стварношћу. Сви ти светови нису истинити, али се не може рећи ни да су лажни, бар док има некога ко у њих верује. Свака верзија света постоји само у нашој души, а психичка реалност не зна за лаж.

Пељевинови романи на српском

До сада су на српски преведи следећи Пељевинови романи: Света књига Вукодлака, Живот инсеката, Empire V, Омон Ра, Шлем ужаса, Generation П, Чапајев и Празнина.

Тако се Пељевиново ремек-дело „Чапајев и Празнина“, иначе први зен-будистички роман у Русији, гради на неразликовању праве и измишљене реалности. Сабирање и одузимање равноправно учествују у процесу израде измишљених светова. Рецепт стварања таквих опсена састоји се у томе што аутор повећава или смањује величину и конструкцију „визира“, тј. рама за прозор кроз који његов јунак посматра свет. Све оно што је главно овде се дешава на „симсу“, на граници различитих светова, јер је Виктор Пељевин песник, филозоф и летописац пограничне зоне. Он се гнезди на спојевима између различитих реалности. На месту њиховог сусрета јављају се блистави уметнички ефекти, засновани на ситуацији у којој једна слика света приања уз другу и заједно са њом ствара трећу, која се разликује од прве и друге.

Пељевин као писац слома међу епохама често у своје текстове усељава јунаке који истовремено обитавају у два света. Совјетски службеници из приче „Принц Централног планирања“ истовремено живе у некој текућој компјутерској видео-игрици. Лумпен из приче „Дан булдожеристе“ уствари је амерички шпијун, кинески сељак Чуан је вођа из Кремља, а совјетски студент се претвара у вука.

Пељевин је успешно ушао у западну књижевност, али не кроз словенска врата. Читају га у Енглеској, у Америци, Француској, и посебно пажљиво у Јапану, али не као руског, него као савременог светског писца.

Граница између светова је неприступачна, она се не може пресећи, јер су ти светови, како тврди аутор-будиста, само пројекција наше свести. Једини начин да се пређе из једне реалности у другу јесте да се човек сам промени, да доживи метаморфозу. Способност метаморфозе постаје услов за преживљавање у плаховитој пометњи фантомских реалности које произвољно смењују једна другу.

Стварајући митове и легенде нове Русије, Пељевин је сабрао браћу Стругацки и Лема, и помножио их Борхесом. Генератор сатиричних фантазија, склопљен по таквој схеми, без застоја штанцује радње његових заједљивих, смешних и бескрајно довитљивих књига, које прате новинску стварност и раскринкавају је.

Уместо историјске хронике и пискарања на актуелне теме он ствара метафизику тог живота, и при томе користи универзални метод – на радње својих књига ниже древне теолошке конструкције.

Па ипак, социјална димензија није једина у Пељевиновој прози. Иза свих грчева свакодневнице назире се небо вечности, ка коме теже сви Пељевинови јунаци. Доживљаји лутајуће свести у потрази за истином која се не може ни исказати, ни прећутати – то је онај унутрашњи, стални и главни сиже свих његових дела. У њему, у том сижеу, крије се тајна саблазан. Пељевин, као и многи други, све види, све зна, ни у шта не верује, али не пише као мрачњак. Напротив, у овом случају он цитира Платона и убеђује нас да иза спољашње стварности, која у најбољем случају нуди „вишечасовни застој на путу, али у јарко црвеном ‘Поршеу’“, постоји друга реалност. Каква год да је та друга реалност, и како год се она звала, њено ишчекивање је најбољи празнични поклон верним читаоцима, који попут свих Пељевинових јунака „једноставно желе нешто чудесно, нешто такво, од чега ће све да се промени“.

Пељевин је успешно ушао у западну књижевност, али не кроз словенска врата. Читају га у Енглеској, у Америци, Француској, и посебно пажљиво у Јапану, али не као руског, него као савременог светског писца. Реалије совјетске стварности нису осујетиле чак ни успех „Чапајева“, иако је сам Чапајев као историјска личност на Западу практично непознат. Добри преводи нових књига (једна од њих у називу има чак и игру речи: „Burning Bush”) уврстиће Пелевина, заједно са Павићем и Муракамијем, у плејаду мајстора фантастичног реализма који се полако усељавају у реалност 21. века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.