У згради Новог Ермитажа у Санкт Петербургу у току је изложба посвећена 250-годишњици библиотеке Ермитажа. На јубиларној изложби представљене су 234 рукописне и старе штампане књиге, које су у току два и по века постале део фонда царске библиотеке. Неке од збирки основане су још за време Катарине Велике. Међу њима су албуми са гравирама, географске карте и атласи, путописи, описи географских истраживања и открића. Императорка Катарина је успела да набави нека врло значајна издања, као што су књига Л. Скрафтона „Сећања“ из Волтерове библиотеке са посветом аутора и трактати из архитектуре познатих градитеља, као што су Марко Витрувије (1. век пре наше ере) и Андреа Паладио (15. век).
Изложена је и збирка нумизматичких књига Ермитажа, која данас садржи каталоге највећих нумизматичких кабинета Европе 18-19. вака, као и целокупне колекције новца из Грчке, Рима, Британије и Италије, што укупно чини 40.000 томова. Интересовање Катарине Велике за руску историју утицало је на то да се у библиотеци нађу и словенски рукописи и њихови преписи: летописи, хронике и житија. Сакупљање ћириличких и латиничних рукописа, као и средњовековних илуминираних рукописних књига наставило се и током наредних векова царске библиотеке. У овом сегменту изложбе представљен је изузетан рукопис на пергаменту из 11. века на латинском језику. У питању је трактат Марка Тулија Цицерона „О пријатељству“ који се издваја по беспрекорној калиграфској изради и складној композицији текста.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу