Играмо се поверења

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Русија сматра да је са НАТО-ом боље „разговарати“, него одустајати од дискусије. У свету се све више гомилају елементи напетости. НАТО даје велики допринос тој опасној тенденцији и показује све мање жеље да рачуна на ставове и могуће акције Москве.

Ове године је министар спољних послова Сергеј Лавров на Савету Русија-НАТО у Бриселу имао неформалан радни састанак са колегама за време ручка.

Шефови дипломатија окупили су се после готово једногодишње паузе да размене мишљења о томе како напредује дијалог између Москве и алијансе. „Одлучивали смо о томе како да Савет буде динамичнији“, објаснио је на конференцији за новинаре генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен.

Уверен сам да стратези НАТО-а схватају колико ће озбиљне последице на односе са Русијом и на европску безбедност имати било који потез у правцу даљег увлачења Грузије у алијансу. Немогуће је да они то не схватају.

Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у

Одмах треба рећи да није било никаквих промена у кључним правцима дијалога. Напротив, од последњег састанка Савета односи Москве и Северноатлантског блока додатно су се закомпликовали. Колико год да је руководство алијансе прикривало проблеме помпезним називима заједничких пројеката, ништа се у суштини није променило. Чак и документ под називом „Заједнички простор поверења“, који су земље намеравале да усвоје на Савету ове године, уствари је обична оквирна декларација која се односи на врло специфичне правце сарадње. Идеју о „Заједничком простору поверења“ предложила је Немачка, а подржала Пољска. Има се у виду размена информација о изведеним војним вежбама и војном планирању. Међутим, до почетка министарског сусрета у Бриселу документ још није био усаглашен. Усаглашавање је одложено, мада се, по Лавровљевим речима, рад на њему наставља.

Сви разговори о „Заједничком простору поверења“ само прикривају тежњу да се ретуширају нерешиве несугласице између Москве и алијансе у вези са размештањем антиракетног система у Европи и ширењем НАТО-а. Та два питања су од суштинске важности за Русију. Савет Русија-НАТО треба да служи за тражење заједничких решења, а у ствари све више постаје трибина са које представници НАТО-а дефакто информишу нашу земљу о својим већ утврђеним плановима. О каквом онда заједничком простору поверења може бити говора?

На овом Савету је усвојен план заједничких акција са НАТО-ом за 2013. годину, али њиме се не отклања забринутост Русије ни по једном безбедносном питању. Па ипак, Москва не пориче да су планиране акције корисне. Међу њима је проширење повереничког фонда који се користи за плаћање радова на техничкој подршци руских хеликоптера ангажованих у Авганистану. Како је саопштио извор „Росијске газете“, Сергеј Лавров је у сусрету са својим колегама из земаља алијансе размотрио резултате заједничких војних вежби Русије и НАТО-а, у току којих је увежбавано ослобађање отетог путничког брода. За наредну годину је планирано да се настави заједничко ваздушно патролирање дуж западних граница Русије и источних граница НАТО-а у оквиру програма отпора терористичким претњама из ваздуха.

Сви разговори о „Заједничком простору поверења“ само прикривају тежњу да се ретуширају нерешиве несугласице између Москве и алијансе у вези са размештањем антиракетног система у Европи и ширењем НАТО-а. Та два питања су од суштинске важности за Русију.

Наставља се успешан рад на стварању заједничког система за даљинско откривање експлозива. Међутим, сви ти програми, пројекти и техничка решења не одражавају се на приступ алијансе решавању глобалнијих, геополитичких питања која задиру у интересе Москве.

У свету се све више гомилају елементи напетости, и НАТО даје велики допринос тој опасној тенденцији. Што се тиче система антиракетне одбране, преговори између Москве и руководства Северноатлантског блока доспели су у ћорсокак: алијанса чврсто стоји на позицијама које је дефинисао Вашингтон и одбија да учини чак и ситне уступке. Прошле године је у Немачкој изведена заједничка компјутерска вежба у којој је тестирана ефикасност заједничког антиракетног система Русије и НАТО-а, уколико би такав систем некада био створен. По речима извора „Росијске газете“ у Министарству одбране Русије, експерти признају да су добијени одлични резултати. Међутим, представници САД још увек одбијају да потврде резултате тестова.

Руководство алијансе наставља курс ширења Северноатлантског блока. Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у, сматра да је тај курс у супротности са логиком стварања заједничког система безбедности у Европи, и да изазива географско прекрајање линија раздвајања. „Уверен сам да стратези НАТО-а схватају колико ће озбиљне последице на односе са Русијом и на европску безбедност имати било који потез у правцу даљег увлачења Грузије у алијансу. Немогуће је да они то не схватају“, изјавио је Грушко, који ове године први пут после свог постављења учествује у Савету Русија-НАТО.

Дугачак је списак неслагања између Москве и алијансе. Те супротности су очигледно системске и тичу се како билатералних односа, тако и руских интереса у трећим земљама. Заједнички програми Русије и НАТО-а смањују узајамно неповерење и јачају, по Лавровљеви речима, „безбедност која је свима у интересу“.

Али они не укидају нерешена питања између двеју страна. Једно од кључних је шта НАТО данас представља за Русију. Да ли је то њен стратешки савезник, партнер или потенцијални противник? Тренутне активности алијансе на међународној сцени су такве да се не може једнозначно рећи какав статус ова војнополитичка организација треба да има у Русији. Једном руком она развија партнерске програме, на пример у Авганистану, где ће Русија и НАТО „продубљивати сарадњу у појасу дуж авганистанских граница“, а другом угрожава нашу националну безбедност. Докле год Северноатлантски блок игнорише ставове Москве, Савет Русија-НАТО ће, без обзира на реторику, остати само једна од многих трибина за дијалог са алијансом, кроз који се демонстрирају привидни партнерски односи са Русијом. Али тај дијалог нема реалан утицај на одлуке које доноси Брисел.

Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције „Росијске газете“ и модератор Дискусионог клуба овог дневника.

Росијскаја газета. Сва права задржана.