Возила за руски нуклеарни штит правиће се у КАМАЗ-у

Балистичка ракета „Топољ-М“ на тегљачу МАЗ: парада поводом 65 година победе у Великом отаџбинском рату. Ова возила су постала позната јер су редовно учествовала на парадама на Црвеном тргу од совјетских времена до данас. Фотографија из слободних извора.

Балистичка ракета „Топољ-М“ на тегљачу МАЗ: парада поводом 65 година победе у Великом отаџбинском рату. Ова возила су постала позната јер су редовно учествовала на парадама на Црвеном тргу од совјетских времена до данас. Фотографија из слободних извора.

Руско министарство одбране планира да до 2014. обустави даљу набавку камиона Минске фабрике аутомобила (МАЗ) за превоз нових самоходних ракетних система „Авангард“ и „Јарс“.

Према речима високо позиционираног извора у главном штабу Стратешких ракетних (нуклеарних) јединица, интерконтиненталне ракете ће се убудуће уместо на белоруска возила монтирати на камионе домаће производње из Камске фабрике аутомобила (КАМАЗ).

„У ту сврху Камска фабрика ће 2013. завршити израду напредног модела тегљача ‘Платформа’. Нови тегљачи неће служити само за превоз лансирних рампи, него и свих помоћних система: покретних објеката за смештај посаде, машинских система неопходних за одржавање борбене готовости, итд“, објаснио је саговорник листа „Известија“.

Набавка возила од белоруског произвођача још увек није у потпуности обустављена. Стратешким ракетним јединицама већ су испоручене прве серије камиона из фабрике у Минску са новим шасијама из Минске фабрике тегљача-точкаша. У оквиру војне сарадње са Белорусијом руској војсци ће до 2014. бити испоручено неколико десетина ракетних система „Јарс“ на возилима из Минска, али нових поруџбина неће бити.

Сваки точак тегљача поседује сопствени електромотор. На тај начин повећана је снага возила, и оно може да се креће чак и ако је две трећине точкова онеспособљено.

Ове зиме почиње тестирање теренских карактеристика тегљача „Платформа“, произведеног у Камској фабрици аутомобила у граду Набережни Челни, а до 2014. ће на њих бити монтирани ракетни системи „Јарс“. Већ је израђена нова лансирна рампа за ову интерконтиненталну балистичку ракету, тако да ће и она бити тестирана заједно са осталим компонентама система.

По мишљењу војних стручњака, тегљачи руске производње више одговарају потребама руских Стратешких ракетних јединица. На основу базичног модела биће развијена три типа возила. Прво је 16-осовински тегљач носивости 85 t, који ће служити као платформа за главну лансирну рампу. Други, 12-осовински тегљач носивости 50 t, биће коришћен као покретни објекат за смештај посаде, као чвориште везе, командни пункт, штаб и пункт за одржавање борбене готовости. Трећи камион из ове породице је тегљач са седлом без каросерије и са једном рудом за причвршћивање приколице. На приколици ће ово возило моћи да превози терет од 90-165 тона.

„‘Платформа’ надмашује возила Минске фабрике тегљача-точкаша како по носивости, тако и по теренским особинама. Носивост белоруских возила је 80 t, а наших преко 85 t. По испресецаном терену се њихова возила крећу 30 km/h, а ‘Платформа’ 35-40 km/h. Дубина газа белоруског возила је 1,1 m, а руског 1,5 m“, објаснио је извор из главног штаба.

Ако се „Платформа“ добро покаже у Стратешким ракетним јединицама, тегљачи израђени на њеној основи користиће се и у другим родовима руске војске, и на тај начин заменити теретна возила из Кременчушке фабрике аутомобила (КРАЗ) и застарела возила из Минске фабрике аутомобила (МАЗ), која се данас још увек користе, иако се налазе у лошем техничком стању. У војсци стално постоји потреба за превозом терета и војне технике великих габарита, прецизирао је поменути официр.

Возачи и техничари су у Стратешким ракетним јединицама образованији и стручнији него у осталим јединицама руских оружаних снага. За управљање новим возилима обавезно ће по уговору бити ангажовани посебно обучени возачи, или чак официри.

Међутим, његове колеге из техничких служби немају много поверења у теретна возила Камске фабрике аутомобила. Један од њих је рекао да запосленима у Камској фабрици недостаје искуство у изради сложених теретних возила велике носивости.

„Тачно је да је у новом моделу примењена оригинална схема: сваки од 32 точка поседује сопствени електромотор. То значи да мотор возила покреће главни генератор, који енергију предаје електромоторима повезаним са точковима. На тај начин повећана је снага возила, а његове теренске карактеристике су побољшане. Возило може да се креће чак и ако је две трећине точкова онеспособљено. Друга предност је у томе што возило не поседује карданско вратило, од којег веома зависи покретљивост. Па ипак, фабрике у Минску и Кременчугу имају много више искуства у производњи овог типа возила“, сматра представник једне техничке службе.

Према подацима којима он располаже, производња у фабрици града Набережни Челни није на нивоу који је потребан да би се правила возила за руски нуклеарни штит. На пример, њихови нови двоосовински „Мустанзи“ се често кваре због лошег квалитета, додао је официр.

„Они могу да дотерају појединачне примерке и да се прославе на неком међународном ауто-релију, али масовна серијска производња је нешто сасвим друго“, рекао је овај официр новинару листа „Известија“.

Међутим, извор из главног штаба Стратешких ракетних снага тврди да нема основа за сумње које изражавају припадници ракетних јединица. Он је изјавио да се у обзир мора узети руско-амерички споразум из 2010. о мерама за смањење и ограничење стратешког офанзивног наоружања. Према овом документу обе стране су се обавезале да имају највише 700 лансирних носача нуклеарног наоружања, укључујући подземне ракетне силосе, самоходне лансирне системе, подморнице и бомбардере. Тек незнатан део ових лансирних система биће инсталиран на „Платформама“.

„Возачи и техничари су у Стратешким ракетним јединицама образованији и стручнији него у осталим јединицама руских оружаних снага. Осим тога, за управљање новим возилима обавезно ће по уговору бити ангажовани посебно обучени возачи, или чак официри“, истакао је он.

Стратешке ракетне јединице препознатљиве су по теретним возилима Минске фабрике аутомобила типа 7912/7917 са шасијом Минске фабрике тегљача-точкаша (модел МЗКТ 79221). Та возила су била саставни део практично свих совјетских самоходних ракетних система, укључујући и чувени СС-20, и постала су позната, јер су учествовала у свим парадама на Црвеном тргу.

Изворни материјал на руском језику.

Росијскаја газета. Сва права задржана.