Сергеј Иванов: Г-20 делује у интересу глобалне економије

Сергеј Иванов: „Сада се веома много говори о стварању јединствене азијске валуте, и ако до тога дође, та валута ће свакако бити јуан. Са друге стране, јуан још увек није конвертибилна валута, тако да ће тај процес потрајати још неколико година“. Извор: РИА „Новости“.

Сергеј Иванов: „Сада се веома много говори о стварању јединствене азијске валуте, и ако до тога дође, та валута ће свакако бити јуан. Са друге стране, јуан још увек није конвертибилна валута, тако да ће тај процес потрајати још неколико година“. Извор: РИА „Новости“.

Сергеј Иванов, шеф кабинета председника РФ и шеф одбора за припрему самита Г-20, говори о улози Г-20 и положају Русије у светској економији: како радити са земљама које нису навикле да обраћају пажњу на мишљење других? Може ли Русија да величину својих златних резерви употреби као средство политичког утицаја?

Русија од 1. децембра председава самитом „двадесеторице“. Сергеј Иванов, шеф кабинета председника РФ и шеф организационог одбора за припрему и реализацију председавања Руске Федерације самитом Г-20, испричао је Сергеју Бриљову, водитељу емисије „Вести суботом“, о томе како је толико раширен, а уствари тако тесан свет повезан заједничким темама које ће бити на дневном реду самита.

Вести: Шта заправо представља самит Г-20, којим Русија сада председава? Зашто је за Русију улога председавајућег толико важна?

Сергеј Иванов: Г-20 је неформални форум водећих економија света. Земље које учествују у самиту Г-20 представљају или генеришу 90% укупног светског бруто домаћег производа и 80% укупне светске трговине. На територији тих земаља живи две трећине становништва наше планете.

Вести: Да ли ће се самит одржавати у Константиновском дворцу у Санкт Петербургу [где је 2006. одржан самит „велике осморице“]?

С.И.: Да.

Вести: Значи ли то да неће бити потребна додатна финансијска средства?

С.И.: Неће бити потребна нарочито велика средства. Одмах желим да објасним једну ствар. Ми говоримо „двадесеторица“, али у Петербургу ће 5. и 6. септембра присуствовати руководиоци 33 делегације. Ми проширујемо формат сусрета и желимо да покажемо да Г-20, и поред 90% светског бруто домаћег производа, није неки затворени ексклузивни клуб. Пажљиво пратимо дешавања и дејствујемо у интересу глобалне економије, која ће се одразити на све земље, независно од степена њиховог развоја.

Поред тога, ми позивамо и руководиоце великих међународних организација. Овде је оптерећење нешто веће него у „осморици“, али је основна инфраструктура, наравно, обезбеђена, јер имамо Константиновски дворац.

Вести: У Г-20 постоје земље које нису навикле да обраћају пажњу на мишљење других. Може ли Русија, која према разним оценама заузима треће или четврто место у свету по златним резервама, да у разговору са САД, на пример, употреби следећи аргумент: ми купујемо ваше америчке депозитне потврде и друге вредносне папире, финансирамо вашу економију, па би онда можда било добро да ипак ви послушате нас и да поступите како ми предлажемо, а не некако другачије?

С.И.: Са једне стране, морам са вама да се сложим. Наравно, Американци не воле када неко са стране покушава да им даје савете. Са друге стране, не могу ни да тврдим да они одбацују сваки савет. Американци играју главну улогу у ММФ-у, али чак је и на прошлом самиту „двадесеторице“ усаглашен став да је неопходно променити квоте и гласове у ММФ-у и ускладити их са растом економије у земљама БРИКС-а.

Вести: Да ли у новонасталој панорами међународних односа постоји шанса да се постигне договор по питањима везаним за енергетику, с обзиром да ће енергетика поново бити на дневном реду самита „двадесеторице“?

С.И.: Ако је реч о Трећем енергетском пакету, то је проблем односа између Русије и Европске уније. То није глобални проблем и мислим да на самиту „двадесеторице“ неће бити говора о томе.

А иначе, ту заиста има много питања која треба решити. Ми се никако не слажемо са Трећим енергетским пакетом и то отворено кажемо, јер он једноставно отежава склапање дугорочних уговора, чиме се без икакве потребе изазива несташица енергената у Европи. Све више средстава се троши на истраживање налазишта нафте и гаса, и у том истраживању се све више иде на север, што је још скупље.

По логици Европске уније треба раздвојити транспорт, прераду и расподелу енергената. У том случају се поставља питање ко ће инвестирати у истраживање налазишта и у транспорт, ако то губи сваки смисао.

Вести: Како ће по вашем мишљењу кроз двадесет година изгледати списак основних резервних валута?

С.И.: Ту се врло лако може погрешити у процени. То је исто као кад бисмо, на пример, прогнозирали резултате фудбалских утакмица. Очигледно ће то бити долар. Евро такође долази у обзир. Има и неколико других валута које делимично могу да послуже у ту сврху. То је швајцарски франак, а врло поуздана и добра валута је енглеска фунта.

Вести: И аустралијски долар, у који је инвестирала Русија.

С.И. И јапански јен. Сада се веома много говори о стварању јединствене азијске валуте, и ако до тога дође, та валута ће свакако бити јуан. Са друге стране, јуан још увек није конвертибилна валута, тако да ће тај процес потрајати још неколико година.

Говори се о стварању таквих регионалних валута и у арапском свету. Што се тиче Русије, рубља има шансе да постане резервна регионална валута углавном на простору Заједнице независних држава. У сваком случају, ради се на томе. Наша трговина унутар Царинске уније делимично се одвија у рубљама. Са Кином смо такође почели да тргујемо у рубљама, избегавајући додатне ризике због волатилности основних валута, тј. долара и евра. Захваљујући томе наша економија постаје стабилнија и поузданија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.