Тврдо као уралски титанијум

Производња детаља од титанијума у фабрици корпорације „ВСМПО Ависма“, највећег произвођача титанијума на свету. Извор: ИТАР-ТАСС.

Производња детаља од титанијума у фабрици корпорације „ВСМПО Ависма“, највећег произвођача титанијума на свету. Извор: ИТАР-ТАСС.

Уралска корпорација „ВСМПО Ависма“ је највећи произвођач титанијума на свету: она сама обезбеђује 30% светских потреба. Директор Михаил Војеводин говори о купцима из светске авионске индустрије, конкурентској алуминијумској индустрији и стратегијама развоја ове важне гране металургије.

Захваљујући корпорацији „ВСМПО Ависма“ из Свердловске Области на Уралу, која је највећи произвођач титанијума на свету, може се са сигурношћу тврдити да у сваком авиону произведеном у Европи и Америци има руског удела. Сада ова компанија подмирује преко 60% потреба европске корпорације за производњу авиона „Ербас“, око 40% потреба америчке компаније „Боинг“ и 100% потреба бразилске компаније „Ембраер“. Генерални директор „ВСМПО Ависма“ Михаил Војеводин испричао је дописнику RBC Daily Сергеју Старикову како је титанијумски гигант постао незаменљив партнер водећих глобалних произвођача авиона и како се развијају односи компаније са руском авионском индустријом.

RBC: Ко је данас главни наручилац титанијума?

Михаил Војеводин. Фотографија из слободних извора.

Михаил Војеводин: Око 30% титанијума користи се у индустријској производњи, 40% у производњи авиона, 20% у производњи мотора и 10% у производњи ракета. Корпорација подмирује преко 30% потреба светског тржишта титанијума. У укупном обиму пословања корпорације на руско тржиште одлази 30% до 35%, а остало се извози. Ове године Русија је за домаћу индустрију наручила рекордну количину титанијума. У постсовјетском периоду руски потрошачи никада нису наручивали више од 7 хиљада тона, у просеку је то било 5 до 6 хиљада тона, а у 2012. години је најпре наручено 10 хиљада тона, а купљено је преко 12 хиљада тона. То показује да се данас у Русији развија индустрија на бази високих технологија у којима се титанијум једино и користи.“

RBC: Ко више купује титанијум, ‘Боинг’ или ‘Ербас’?

М.В.: Историјски гледано ‘Боинг’. Те две компаније имају различиту технологију производње авиона. Сваки произвођач одлучује колико ће титанијума користити. Ако се, на пример, појави проблем са тежином авиона, произвођач ће челик заменити лакшим титанијумом, али ће имати веће трошкове производње, јер је титанијум скупљи од челика. ‘Ербас’ за своје авионе троши мање титанијума, али ми покривамо 60% потреба те компаније. ‘Боинг’ купује више титанијума, мада од нас наручује свега 40% потребне количине.

RBC: Да ли ћете и даље оснивати мешовита предузећа са страним произвођачима?

М.В.: Да. Планирамо да унапредимо сарадњу са ‘Боингом’ и оснујемо ново мешовито предузеће у ‘Титанијумској долини’. Такође разматрамо и могућност оснивања мешовитог предузећа са компанијом ‘Алкоа’ за производњу танких алуминијумских панела за брзе возове. Такође желимо да изградимо фабрику за производњу титанијумског „сунђера“ у Вијетнаму заједно са компанијом ‘Винакомин’“.

RBC: Колико титанијума купује руска Уједињена корпорација за производњу авиона?

М.В.: Ми сада испоручујемо отпреске и материјале свим предузећима у оквиру Уједињене корпорације за производњу авиона. Свако од њих поседује сопствене капацитете за механичку обраду. Од 2009. предлажемо корпорацији да у граду Верхња Салда оснујемо заједничко предузеће за механичку обраду и пресовање. По нашој процени, таква инвестиција би износила 70 до 100 милиона долара. Оснивањем оваквог предузећа углавном би биле задовољене потребе за механичком обрадом титанијума који је потребан Уједињеној корпорацији за производњу авиона. У реализацији цивилних пројеката корпорацији је потребан наш метал, пре свега за перспективни авион МС-21, јер је планирано да има композитно крило. За сада не могу да кажем колико ће то износити у тонама, јер наруџбина још није стигла.

Све чешће коришћење композитних материјала у авионској индустрији повећава и потребе за титанијумом, јер алуминијум и челик са композитима кородирају. Наши конкуренти из алуминијумске индустрије сада покушавају да произведу алуминијум отпоран на корозију, и то им полази за руком, али произвођачи авиона ипак користе титанијум као сигурнији материјал. Просечан рок трајања авиона je тридесет година, а нико не зна шта ће за то време бити са алуминијумом отпорним на корозију.“

Наши конкуренти из алуминијумске индустрије сада покушавају да произведу алуминијум отпоран на корозију, и то им полази за руком, али произвођачи авиона ипак користе титанијум као сигурнији материјал.

RBC: Развијате ли сарадњу са Кином?

М.В.: Ове године смо са кинеском страном потписали уговор о испоруци материјала за авион С-919, али до овог тренутка пројекат тог путничког авиона још није завршен.

RBC: Каква је стратегија развоја корпорације?

М.В.: Планирамо да проширимо и обогатимо асортиман, да повећамо удео високотехнолошких производа са високим степеном обраде, да развијамо сарадњу са партнерима, да се појавимо на новим тржиштима и повећамо своје учешће тамо где смо већ присутни. Наши наручиоци су све мање заинтересовани за једноставне полупроизводе као што су плоче и полуге. Све више их интересују скоро готови производи. Да бисмо задовољили такву потражњу, мораћемо да променимо филозофију корпорације. До 2015. намеравамо да у производњу инвестирамо 800 милиона долара.“

RBC: Планирате ли да повећате количину акција на тржишту?

М.В.: Прошле године смо разматрали могућност додатне емисије акција, а средства која бисмо тим путем добили планирали смо да уложимо у развој налазишта ‘Централно’, али коначна одлука о томе није донета. Можда ћемо се поново вратити на то питање када се заврши израда студије изводљивости за налазиште и када постане јасно колико је средстава за то потребно. Планирали смо да целокупну процену завршимо до марта ове године, али нисмо били у могућности. Током рада искрсла су многа технолошка питања, тако да смо рок израде студије изводљивости морали продужити до марта 2013.

Росијскаја газета. Сва права задржана.