Језик дрвених прозора

Чисто практична функција украсних прозорских оквира је да на дрвеној кући покрију пукотину између прозорског рама и зида. У 18. веку овај додатни декоративни прозорски елемент постао је неодвојиви део дрвене архитектуре у Русији. Јединствену технику прозорског дубореза одликују сложеност и филигранска израда. Ова техника се очувала захваљујући регионалној традицији која и дан-данас оставља посматрача без даха.

Иван Хафизов већ неколико година уз помоћ фотоапарата чува од заборава украсне оквире на прозорима из различитих крајева Русије, а на Интернету је покренуо и пројекат nalichniki.com, на чијим страницама је размештена импресивна колекција његових радова.

RBTH: Г. Хафизов, зашто су Вас привукли управо декоративни прозорски оквири? Шта је за њих карактеристично и да ли они постоје само у Русији?

Иван Хафизов: Декоративни прозорски оквир се као редак елемент културе некада давно појавио на једном месту, а затим се проширио на огромну територију и попримио много тога од бројних народа који су се бавили његовом израдом. Зато се кроз украсе на прозорским оквирима може посматрати цео један слој културе, који већина људи из неког чудноватог разлога уопште не примећује. На пример, познато је да постоје различити стилови декоративног осликавања дрвета, као што су: городецки, гжељски и хохломски стил. Они су добили називе по насељима из којих потичу. Исто тако се може говорити о бројним стиловима у изради декоративних прозорских оквира. Свако насеље је развило сопствену оригиналну „школу“ израде орнамената у дуборезу, са сопственом традицијом и сопственим правилима.

Привукла ме је њихова лепота. Та лепота сама по себи нема никакву функцију, па ипак су чак и сиромашни мештани своје куће украшавали овим изрезбареним елементима. Свако село се по тој резбарији разликовало од осталих. Украси на прозорским оквирима су сваком насељу у Русији придавали карактеристичан изглед.

Засада се не може тачно рећи где се све праве украсни оквири за прозоре. Ја претпостављам да су се они појавили на свим територијама где је Руско Царство проширило свој утицај крајем 19. века, када су прозорски украси били најпопуларнији. Али, то је само моја претпоставка.

RBTH: Како је започео Ваш пројекат? Да ли је то била нека научна експедиција или фотографисање из задовољства?

И.Х.: Све је почело спонтано. Мислим да би сваки човек на мом месту почео да фотографише украсне прозорске оквире, ако би имао довољно слободног времена и љубав према историји, архитектури и фотографији.

Ја сам се стицајем околности обрео у граду Енгелсу, а затим у Ростову и Борисоглебску. Пало ми је у очи да су у Енгелсу прозори украшени цветним мотивима и да имају капке, у Ростову су декоративни елементи високи, строги и без капака, а у Борисоглебску личе на ростовске, али имају богатије чипкасте орнаменте. То ме је заинтригирало и почео сам да фотографишем украсне прозорске оквире на својим путовањима. А када сам већ обишао близу 20 градова, почео сам да проучавам и одговарајућу литературу и да се озбиљније бавим овом темом. Зато бих рекао да то у почетку није било фотографисање из пуког задовољства. Ја сам тада прозорске украсне оквире фотографисао као колекционар.

RBTH: Какве су биле прве реакције на Ваше фотографије?

И.Х.: Можда смешно звучи, али није било никаквих реакција. Изложио сам на Интернету колаже од фотографија из пет градова, и нико није приметио да ја фотографишем прозорске украсне оквире. Тада сам већ направио и обрадио можда и хиљаду снимака, и донео сам одлуку да се тиме и даље бавим, без обзира на тешкоће. Тек после три године у јавности се појавило озбиљније интересовање за овај пројекат.

RBTH: Колико о једном граду могу да нам кажу орнаменти на прозорским окнима? Да ли је у Русији много оних који умеју да прочитају њихов смисао?

И.Х.: Распрострањена је заблуда да су у декоративном прозорском дуборезу скривене извесне поруке, и да су из неког разлога Словени аутори тих порука. То није сасвим тачно. Прозорска резбарија овог типа појављује се на огромној територији: од јапанског мора до Пољске. Недавно сам сазнао да се украсни прозорски оквири могу наћи чак и на Аљасци. Мало је вероватно да сви ови разноврсни дуборези „говоре“ истим језиком, јер су их израдили народи који говоре различитим језицима, поштују различите религије и имају различиту историју. Због тога, нажалост, не постоје људи који „читају“ прозорску резбарију.

Додуше, постоји мала група оних који разумеју орнаменте једног одређеног типа дрвене резбарије. То се углавном односи на украсне прозорске оквире прасловенског порекла. Они су заступљени у неким областима Русије, пре свега у Јарославској, Владимирској, Ивановској и Нижегородској Области. У Краснојарску сам на стотинама прозорских украса запазио обрнуто слово Ш. На једном интернет-форуму неки учесник је овај симбол повезао са казашким жигом који се назива „тамга“. Тај жиг заправо представља дрвене виле. То је био симбол старе канске династије Гераја, настао крајем 14. века. Тако је по изрезбареним прозорским елементима постало јасно ко је у тој области живео пре 700 година.

RBTH: Имате ли омиљени регион или можда омиљеног мајстора?

И.Х.: Резбарија из далеког сибирског града Томска ми је једна од најдражих.  Вероватно због тога што нимало не личи на ону која се може видети негде ближе. Волим, рецимо, и необуздану разноликост резбарије у Јегорјевску.

RBTH: За финансирање свога пројекта покушавате да примените метод краудфандинга (crowdfunding), тј. јавног сакупљања средстава путем Интернета. Колико је овај метод ефикасан у Русији?

И.Х.: Ако функционише у Америци, Европи и Аустралији, зашто не би функционисао и у Русији? Наравно да је ефикасан. Међутим, код нас су се први покушаји краудфандинга појавили тек 2010. Таквих пројеката има мало и већина људи за њих никад није чула. На пример, скоро сви они који су подржали овај пројекат, по први пут су сазнали за краудфандинг. Њихова подршка је утолико драгоценија јер су имали храбрости да у томе буду први! Међутим, многи још увек сумњају, а време пролази.

Росијскаја газета. Сва права задржана.