Понос 2012, део 1. Волонтери: од шума до градских тргова

„Новац је сада главна тема / И у највећим сметовима, / У лукама, постељама, возовима...“ Тако је певао Јуриј Визбор још 1982. године. После распада СССР-а новац је дефинитивно добио нови статус; за многе је постао апсолутна вредност. Многи сматрају да је безумље радити нешто добро, а за то не добијати новац.

Али то није цела истина.

Тешко је рећи када је све то почело у постсовјетској Русији. Публицисти се често сећају пожара који су беснели 2010, када су се многи људи изненада ујединили и почели да пружају добровољну и бесплатну помоћ пострадалима, па чак су се извештили и у гашењу пожара, и нису у томе били ништа лошији од спасилачких екипа Министарства за ванредне ситуације (МЧС) РФ.

Али и пре тога су многи наши сународници учествовали у најразличитијим грађанским акцијама, од помагања домовима за незбринуту децу до учешћа у независним новинарским пројектима. Такве акције су у последње две године постале масовне, нарочито у великим градовима.

Укупан рад који волонтери у Русији бесплатно обављају може се упоредити са делатношћу неке велике корпорације.

На председничким изборима је био ангажован рекордно велики број волонтера-посматрача који су контролисали бирачка места.

Затим се догодила трагедија у Кримску.

Људи су прикупљали помоћ и одлазили да отклањају последице поплаве. Хиљаде, ако не и десетине хиљада грађана је учествовало у томе.

Какав год проблем да се појави, било да је застој на магистрали, или недостаци у образовном систему, или отпад по парковима, све је више људи који су спремни да притекну у помоћ, и то бесплатно, само зато што поштују себе и друге.

Стога није чудо што се Русија по једном међународном рејтингу ове године нашла међу првих десет земаља са највећим бројем волонтера на свету.

Росијскаја газета. Сва права задржана.