Руски волонтери на Олимпијским играма у Лондону 2012. Извор: РИА „Новости“ / Валериј Мељников.
„Новац је сада главна тема / И у највећим сметовима, / У лукама, постељама, возовима...“ Тако је певао Јуриј Визбор још 1982. године. После распада СССР-а новац је дефинитивно добио нови статус; за многе је постао апсолутна вредност. Многи сматрају да је безумље радити нешто добро, а за то не добијати новац.
Али то није цела истина.
Тешко је рећи када је све то почело у постсовјетској Русији. Публицисти се често сећају пожара који су беснели 2010, када су се многи људи изненада ујединили и почели да пружају добровољну и бесплатну помоћ пострадалима, па чак су се извештили и у гашењу пожара, и нису у томе били ништа лошији од спасилачких екипа Министарства за ванредне ситуације (МЧС) РФ.
Али и пре тога су многи наши сународници учествовали у најразличитијим грађанским акцијама, од помагања домовима за незбринуту децу до учешћа у независним новинарским пројектима. Такве акције су у последње две године постале масовне, нарочито у великим градовима.
Укупан рад који волонтери у Русији бесплатно обављају може се упоредити са делатношћу неке велике корпорације.
На председничким изборима је био ангажован рекордно велики број волонтера-посматрача који су контролисали бирачка места.
Затим се догодила трагедија у Кримску.
Људи су прикупљали помоћ и одлазили да отклањају последице поплаве. Хиљаде, ако не и десетине хиљада грађана је учествовало у томе.
Какав год проблем да се појави, било да је застој на магистрали, или недостаци у образовном систему, или отпад по парковима, све је више људи који су спремни да притекну у помоћ, и то бесплатно, само зато што поштују себе и друге.
Стога није чудо што се Русија по једном међународном рејтингу ове године нашла међу првих десет земаља са највећим бројем волонтера на свету.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу