Понос 2012, део 2. Језеро Восток: завирити у бездан

Вероватно је то најекстремније место на целој планети. Овде је забележена најнижа температура на Земљи: готово 90 степени испод нуле.

Поред таквог мраза дува и врло јак ветар, а надморска висина је 3,500 m, тако да се осећа велики недостатак кисеоника. „То је аклиматизација, страшна планинска болест која мучи свакога прва три дана боравка на овом месту. Када сам први пут дошао на ‘Восток’, та болест је била можда нешто најнепријатније што сам доживео у животу. Неколико дана буквално нисам могао ни да ходам, ни да једем, чак ни да спавам...“, тако у блогу описује своја осећања глациолог Алексеј Јекајкин.

Управо на овом месту руски научници су дошли до највећег географског открића друге половине 20. века. „Савремени географи немају баш много среће: сви континенти су откривени, сви мореузи су пронађени, све реке су описане. Остаје само да се прецизирају карте. Ко би могао и помислити да се у наше време може пронаћи језеро чија је површина већа од Македоније.

Ту Русија има више разлога да се поноси. Најпре је руски географ, кнез и анархиста Петар Кропоткин, заједно са другим научницима предсказао могућност постојања језера са водом у течном стању испод дебелог слоја леда, да би 50-их година 20. века наш географ Андреј Капица (брат ТВ водитеља Сергеја Капице) помоћу сеизмичких мерења дошао до закључка да готово у самом центру Антарктика постоји огромно језеро. Отприлике у то време се појавила и совјетска станица „Восток“. Тада никоме није падало на памет да ће она постати погодна платформа за продор у јединствено језеро. Нико није то очекивао чак ни када је направљена прва бушотина у леду. Циљ бушотине је био сасвим други: да се по узорцима леда одреди каква је била клима пре неколико хиљада година.

А онда су светски научни кругови потврдили да „наше“ језеро заиста постоји. Тешка срца су признали и чињеницу да је руска технологија бушења леда једна од најбезбеднијих на свету, и да наш продор у воду језера, које је 15 милиона година скривено од спољашњег света, неће утицати на његово еколошко стање. Остало је само да се дочека тренутак када бушотина допре до језерске воде.

И дочекали смо: 5. фебруара 2012. је бушотина дубока 3769,3 m дошла до јединственог језера. Вероватно ће се у уџбеницима историје науке овај догађај поредити са добијањем Хигсовог бозона или синтезом нових елемената периодног система Мендељејева (кад смо већ код тога, Русија је увек била један од светских лидера у откривању нових елемената, а и у добијању бозона су учествовали наши научници).

Али није то све чиме можемо да се поносимо. У тренутку писања овог текста научни брод „Академик Фјодоров“ је испловио из луке у Кејптауну и узео курс према Антарктику. На броду су чланови експедиције нове сезоне, а међу њима и они који одлазе на „Восток“ да наставе радове.

У наступајућој години ће се ти радови сводити на узимање узорака из језера, а за пар година ће у језеро бити спуштена сонда која је конструисана по систему космичких апарата. Можда ће уз њену помоћ бити откривени знаци живота у језеру, што би била још једна светска сензација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.