Понос 2012, део 4. Народни хероји: у ватри, води и рушевинама

Александар Окоњечников, таксиста из сибирског града Томска, стоји испред зграде у Улици Интернационале 31. Он је управо овде успео да кроз прозор спасе четворо деце када су је у њиховом стану на првом спрату избио пожар. Извор: РИА „Новости“.

Александар Окоњечников, таксиста из сибирског града Томска, стоји испред зграде у Улици Интернационале 31. Он је управо овде успео да кроз прозор спасе четворо деце када су је у њиховом стану на првом спрату избио пожар. Извор: РИА „Новости“.

Неколико „обичних“ људи је током 2012. задивило нацију својим херојством у спасавању других људи у ситуацијама у којима то нико од њих није очекивао. Свима је заједничко негирање да у њиховом поступку има било шта херојско.
Понос Русије 2012.

Представљамо 10 достигнућа из 2012. године којима Русија с правом може да се поноси.

1. Волонтери
2. Језеро Восток
3. Јандекс
4. Народни хероји
5. Налазиште Бовањенково
6. Параолимпијци
7. Демографска ситуација
8. Богучанска хидроелектрана
9. „Интернетизација“
10. Телескоп „Радиоастрон“

Амерички психолог Филип Зимбардо је веома познат. Његов Стенфордски затворски експеримент и радови о осећају за време ушли су у готово све уџбенике. Данас се Зимбардо бави темом коју је назвао „свакодневни хероизам“.

Реч је о најобичнијем човеку, који није ни припадник специјалних јединица, ни председник, ни иследник... Свакога дана иде на посао, увече пије јогурт, или можда пиво... А онда се изненада промене околности, избије пожар, деси се удес или нека друга несрећа, и тај обични човек треба да одлучи како ће поступити, тј. да ли ће рећи: „То се мене не тиче“, или ће преузети на себе одговорност. И он доноси одлуку да преузме одговорност. То није лака одлука, с обзиром да није у питању ни ратно стање, ни инвазија ванземаљаца. Сви јуре и спасавају свој живот, а он јури и спасава туђе животе. То се зове подвиг. После тога он опет постаје обичан човек, свакога дана иде на посао, пије јогурт...

„Ма какав је то подвиг! Да нисам ја прискочио, можда би прискочио неко други“, прича новинарима Александар Окоњечников, таксиста из Томска. Он је у децембру 2011. из стана захваћеног пожаром извукао четворо деце.

„У мом поступку нема никаквог херојства. Сматрам да би сваки човек са здравим разумом поступио исто тако“, каже са своје стране Владимир Снатенков, средовечни наставник физичког васпитања из козачког села Уст-Хопјорска у Волгоградској Области. Он је прошлог лета спасао две девојке које су се давиле у Дону.

„Нисам ја урадио ништа нарочито... Само сам обављао свој посао, а сада се од те ситнице прави херојство планетарних размера“, категоричан је Александар Пономаренко, начелник страже Ростовске ватрогасне станице. Ризикујући свој живот, он је у октобру руководио операцијом евакуације 147 људи из болнице пуне дима.

Реч „нормално“ је овде кључна. По мишљењу психолога Зимбарда, социјална норма врши притисак на човека и приморава га да испољи кукавичлук и безосећајност. Експерименти које су спроводили Зимбардо, Милграм и други социјални психолози показују да се већина људи потчињава притиску околности. Па ипак, има и оних који се супротстављају тој норми, тј. поступају храбро и хумано. Они и јесу прави хероји. Они су у нашем окружењу, можда у нашем аутобусу, а ми их не примећујемо.

Росијскаја газета. Сва права задржана.