Понос 2012, део 5. Бовањенково: гасни прозор у Азију

Значај почетка рада налазишта Бовањенково на Јамалском полуострву може се поредити са индустријализацијом гигантских налазишта Западног Сибира 70-их година прошлог века. Извор: Fotobank.

Значај почетка рада налазишта Бовањенково на Јамалском полуострву може се поредити са индустријализацијом гигантских налазишта Западног Сибира 70-их година прошлог века. Извор: Fotobank.

Индустријализација Бовањенковског налазишта природног гаса усред бескрајне арктичке пустиње полуострва Јамал представља важан корак у унутрашњој колонизацији земље и ширењу цивилизације на нашој северној периферији. Бовањенково је у суштини наставак унутрашње индустријске експанзије Русије, прекинуте почетком 1990-их.
Понос Русије 2012.

Представљамо 10 достигнућа из 2012. године којима Русија с правом може да се поноси.

1. Волонтери
2. Језеро Восток
3. Јандекс
4. Народни хероји
5. Налазиште Бовањенково
6. Параолимпијци
7. Демографска ситуација
8. Богучанска хидроелектрана
9. „Интернетизација“
10. Телескоп „Радиоастрон“

Још је историчар Василиј Кључевски писао о томе да је историја Русије уствари историја непрекидне колонизације. Александар Солжењицин је сматрао да највећи проблем наше земље представљају огромне неистражене територије. Индустријализација Бовањенковског налазишта природног гаса усред бескрајне арктичке пустиње полуострва Јамал није само велики успех домаће гасне индустрије, него и важан корак у унутрашњој колонизацији земље и ширењу цивилизације на нашој северној периферији.

„Ниједна земља на свету није ништа градила у арктичком појасу“, изјавио је на отварању налазишта Алексеј Милер, председник управног одбора „Гаспрома“. „Данас је Русија реално показала да јој на Арктику нема равних.“

Наравно, изјава је помпезна, али није неоснована. Бовањенково је у суштини наставак унутрашње индустријске експанзије Русије, прекинуте почетком 1990-их.

Перспективе овог налазишта су импозантне. У састав првог покренутог погонског комплекса улазе и станице за комплексну припрему гаса чији је капацитет 30 милијарди кубних метара гаса годишње, као и 60 бушотина. „Гаспром“ гради и систем магистралних гасовода Бовањенково-Ухта за транспорт јамалског гаса у Јединствени систем снабдевања гасом. У овом тренутку је изграђена прва линија дуга преко 1240 km. Планирано је да се изградња у потпуности заврши до 2016.

Залихе налазишта се процењују на 4,9 билиона кубних метара. Ради поређења, светска потрошња гаса износи 3,2 билиона кубних метара годишње. То су заиста импресивне бројке, тако да Алексеј Милер није нимало случајно упоредио значај почетка рада Бовањенкова за економију земље са индустријализацијом гигантских налазишта Западног Сибира 70-их година прошлог века.

Наравно, цела ова импозантна слика индустријског напретка има један очигледан недостатак: рад Бовањенкова само је наставак дуготрајне фазе у којој се руска економија заснива на енергетици. Па ипак, налазиште је основни покретач великог јамалског пројекта, на који ће се надовезивати све остало, што ће допринети да беживотна арктичка пустиња постане нови и врло важан кластер у економији Русије.

Не ради се ту само о гасу, мада његове залихе на полуострву и у околним водама саме по себи представљају својеврсну гаранцију да ће Русија и у наредним годинама уживати статус енергетске суперсиле, будући да истражене, прелиминарно процењене и перспективне резерве гаса износе 26,5 билиона кубних метара. То ће омогућити да се до 2030. овде експлоатише и по 360 милијарди кубних метара гаса годишње.

Росијскаја газета. Сва права задржана.