Понос 2012, део 10. „Радиоастрон“: гледаћемо границе црних рупа

Протеклих година је било уобичајено да се критикује наша космичка индустрија, пре свега због неколико озбиљних пропуста (најпознатији међу њима је неуспела мисија апарата „Фобос-Грунт“).

Али, не треба заборавити да је тренутно Русија једина земља на свету која превози људе до Међународне космичке станице и назад (и да је заправо једна од две земље које сада уопште могу да пошаљу човека у орбиту - друга је Кина), као и да смо главни космички извозници у свету. Међународна космичка станица је најсложенија инжењерска конструкција на свету и она је бар 50% наша. И наравно, имамо „Радиоастрон“. Као и Богучанска хидроелектрана, то је пројекат започет у време СССР-а, прекинут због кризе 1990-их, а сада довршен и пуштен у рад.

Шта је „Радиоастрон“? Око планете лети антена дуга десет метара. Лансирана је прошле године са космодрома „Бајконур“. Она лети по врло издуженој путањи: час се приближава Земљи на неколико стотина километара, час се удаљава и фактички доспева у орбиту Месеца. Антена хвата радио-таласе из космоса, од пулсара, црних рупа у центрима галаксија, од међузвездане прашине, итд. Од тога нема практичне користи, али главни смисао је да сазнамо у каквом свету живимо.

Графикон: Руска космичка опсерваторија „Радиоастрон“

Заједно са антеном на томе раде највећи земаљски радио-телескопи света, астрофизичари чекају у реду да понуде своје програме посматрања у овом пројекту, који се званично назива „Земаљско-космички интерферометар ‘Радиоастрон’“.

Тај пројекат је јединствен у свету. База телескопа (или простије речено, раздаљина између два телескопа) захваљујући космичкој антени износи 300 хиљада километара. Самим тим је и резолуција око тридесет пута већа него код земаљских интерферометара. Са таквом резолуцијом се може видети и оно што се дешава, рецимо, на самој граници црних рупа.

У тај пројекат је уложено толико памети, енергије и живота његових покретача, да би било довољно за мноштво других живота. Главни творац пројекта је, наравно, академик Николај Кардашев, који је пре четврт века почео да ради на „Радиоастрону“ и успео да га реализује и поред тога што је период 1990-их био тежак за науку.

Русија упире моћно око у далеки космос
После 15 година паузе, Русија поново заузима своје позиције у истраживању „великог космоса“. „Радиоастрон“, први руски радио-телескоп, истраживаће еволуцију настанка галаксија и црних рупа, а по квалитету снимања далеких објеката надмашиће „Хабл“.

„Ми се пре свега надамо да ћемо најзад добити непосредне доказе постојања црних рупа у језгрима галаксија. Резолуција 'Радиоастрона' је сада веома близу величине таквих црних рупа. Раније смо видели само млаз материје коју, према претпоставкама, црна рупа исисава из звезда, али резолуција наших телескопа није нам омогућавала да сагледамо где та материја доспева. Надам се да ћемо помоћу ‘Радиоастрона’ моћи да пратимо како исисана материја доспева у црну рупу и убрзава се до екстремно високих енергија“, рекао је Николај Кардашев у свом недавном интервјуу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.