Односи Русије и њеног главног савезника у Латинској Америци на прекретници

Демонстрацијe подршке председнику Чавесу у Каракасу. Извор: AP.

Демонстрацијe подршке председнику Чавесу у Каракасу. Извор: AP.

Политичка неизвесност у Венецуели може имати дубоке последице за политику Москве у Јужној Америци. Управо су захваљујући Угу Чавесу, чији повратак у политику зависи од кубанских лекара, Русији отворена врата за осетљиве војне и енергетске пројекте у региону.

Главна спољнополитичка дилема у последњих неколико дана је решена: инаугурација председника Венецуеле Уга Чавеса одложена је до даљњег. Опозиција је захтевала поновне председничке изборе, али Врховни суд је потврдио да је одлагање инаугурације законито и да одговара уставним нормама.

Међутим, и поред коначне одлуке суда, објављене у среду, ситуација у земљи је и даље напета. Венецуела се може наћи на прагу политичке кризе, тако да и званична Москва пажљиво прати Чавесово здравствено стање. Крајем децембра је председник Русије Владимир Путин честитао Божић и Нову годину Угу Чавесу и изразио уверење „да ће урођена отпорност и животна енергија помоћи Чавесу да превазиђе садашња искушења и врати се својим активностима, те да ће се под његовим руководством Боливарска Република Венецуела и даље успешно развијати“, саопштила је информативна служба Кремља.

Венецуела је и даље главни трговински и економски партнер и спољнополитички савезник Русије у региону. Управо ова јужноамеричка земља је Русији отворила врата латиноамеричког тржишта у тако осетљивој области као што је војно-техничка сарадња.

Забринутост Русије због Чавесовог здравственог стања потпуно је логична и разумљива. Председници Венецуеле и Русије имају доста заједничког и њихов однос је увек био топао и пријатељски. Поједини политиколози кажу да је Путин у Чавесу препознао сродну душу. Велецуелански председник је такође увек наглашавао важност развоја односа са Русијом која је гарант очувања вишеполарног света, без чега није могуће изградити избалансирани међународни систем.

Венецуела и Русија су повезане многобројним нафтним и војним споразумима. Само у октобру 2011. потписан је билатерални споразум вредан 8 милијарди долара (од тога је 4 милијарде долара износио кредит који је Русија дала Венецуели у оквиру војно-техничке сарадње). Национални нафтни конзорцијум и венецуеланска државна нафтна компанија „Petroleos de Venezuela SA“ основаће заједничко предузеће за експлоатацију нафте у појасу реке Ориноко, на налазишту Карабобо-2, чији се капацитет процењује на 40 хиљада барела дневно.

Председници Венецуеле и Русије имају доста заједничког и њихов однос је увек био топао и пријатељски. Поједини политиколози кажу да је Путин у Чавесу препознао сродну душу.

Већ је почела експлоатација нафте на другом налазишту Хунин-6, такође уз учешће руске стране. Венецуела је пред политичком кризом која може да осујети даљу реализацију заједничких пројеката. Мада је вероватноћа овог сценарија мала, руски финансијски експерти ипак допуштају и такву могућност. По речима Григорија Бирга, аналитичара независне агенције „Инвесткафе“, Венецуела има огромне залихе тешке нафте, за чију прераду су неопходна финансијска средства и експертизе међународних компанија. За реализацију амбициозних планова развоја експлоатације нафте Боливарској Републици су потребни руски инвеститори, али у случају промене политичког курса много тога се може изменити.

Угрожени су и војни споразуми, склопљени са Венецуелом за последњих 7 година. Портфолио наруџбина Боливарске Републике почетком 2012. процењен је на 6-7 милијарди долара (не рачунајући кредит од 4 милијарде долара који је Каракас добио за развој војно-техничке сарадње).

Трговински и економски односи двеју земаља фактички се заснивају само на многобројним нафтним и гасним споразумима, као и на отварању кредитне линије по којој Венецуела може да купује оружје. Економске диспропорције у трговинским односима засада се ни на који начин не компензују.

И поред тога Венецуела је и даље главни трговински и економски партнер и спољнополитички савезник Русије у овом региону. Управо ова јужноамеричка земља је Русији отворила врата латиноамеричког тржишта у тако осетљивој области као што је војно-техничка сарадња. Русија је захваљујући Венецуели добила могућност да учествује у крупним инвестиционим пројектима у региону, ослањајући се на отворену подршку првог човека Боливарске Републике.

Уго Чавес је увек наглашавао важност развоја односа са Русијом као гарантом очувања вишеполарног света, без чега није могуће изградити избалансирани међународни систем.

У овом тренутку Чавесов повратак у велику политику лежи искључиво у рукама кубанске медицине, тако да је засада прерано правити било какве прогнозе, прокоментарисао је ситуацију за RBTH Андреј Пјатаков, виши научни сарадник Института за Латинску Америку Руске академије наука. „Могу се означити две највероватније тенденције развоја догађаја везаних за боливарску револуцију. Прво, значајно активирање опозиције, која је и поред неуспеха на председничким и регионалним изборима веома популарна у венецуеланском друштву. Друго, могућ је раскол унутар саме владајуће партије. Ако поделе буду сувише дубоке, то може довести до политичке кризе“, изјавио је Пјатаков.

По речима експерта, ако опозиција организује ванредне председничке изборе, „ортодоксни чавизам“ неће имати много шансе за опстанак. Али и у том случају тешко да ће доћи до кардиналних промена у венецуеаланско-руским односима. И опозиција је заинтересована за очување повољних уговора у нафтној сфери, мада је ипак могућа деполитизација билатералних односа, сматра Пјатаков.

Сада Венецуела улази у дуги период дубоких промена, а Русија треба да схвати да њен главни латиноамерички савезник никада неће бити онај стари.

Росијскаја газета. Сва права задржана.