Свјатки: дванаест магичних дана

Руска црква Божић слави према јулијанском календару, или, како кажу Руси, према „старом стилу“. Јулијански календар у 20. и 21. веку „касни“ за грегоријанским 13 дана. Божић се зато у Русији прославља 7. јануара, а не 25. децембра, као у већем делу Европе. Међутим, пре много векова ова временска разлика (међу календарима и у односу на астрономско време) била је мања и Божић се у то време и у Старој Русији прослављао ближе времену зимске краткодневице.

Управо из тог периода потичу најстарији обичаји везани за претхришћанско обожавање бога сунца који су се сачували до данашњих дана тако што су постали део празновања Божића. Најраспрострањенија традиција међу нашим словенским прецима, који су се пре свега бавили земљорадњом, било је прорицање временских прилика и родности у наредној години. Навешћемо тумачења за неке од традиционалних природних предзнака:

• Иње на Божић значи да ће добро родити жито.
• Мећава на Бадњи дан значи да ће дрвеће рано пролистати.
• Ако је на Божић топло време, пролеће ће бити хладно.
• Ако је на Божић мећава, пчеле ће се добро ројити.
• Звездано небо значи да ће добро родити грашак.
• Добар пут за саонице значи да ће добро родити хељда.
• Ако су дани од Божића до Крстовдана облачни, краве ће давати много млека, а ако су ведри, кокошке ће добро носити.
   

Међутим, како би стекли „прецизнију слику“ о будућој години, сељаци су, не обазирући се на строге забране цркве, користили и различита гатања. Најдужа ноћ у години била је веома погодна за прорицање. Наиме, према словенским веровањима, ситни ђаволски духови су управо у то време били посебно активни и радо су се упуштали у контакт с људима. Али, иако су сељаци одговоре на постављена питања очекивали управо од шумских и кућних духова, речи бајалица су могле бити упућене и Христу, Богородици или светитељима.

Могло се гатати о свему што је човек желео да сазна: о богатству, срећи, венчању у следећој години итд. У складу са питањем примењивали су се и најразличитији начини гатања: од тумачења снова и гатања на основу различитих предмета до правих враџбина са жртвовањем животиња на раскрсницама путева.

Најбогатију фантазију наши преци су показали у обичајима везаним за гатања о „суђенику“. У томе нема ничег необичног, јер божићни празник је, поред свега осталог, означавао и крај 40-дневног поста, у току којег су свадбе биле забрањене. Зато је одмах након Божића почињао црквени „брачни период“. И било је штета не искористити прилику и не сазнати какав ће бити будући муж.

Вероватно најекстравагантнији начин да се открије карактер будућег супруга састојао се у следећем: девојка би у поноћ одлазила у парно купатило („бању“) са сукњом забаченом преко главе тако да открије стражњицу. У купатило је требало да уђе уназад говорећи: „Богати сељаче, удари ме по задњици маљавом руком!“. Ако је по телу удари маљава рука, младожења ће бити богат, ако је удари глатка и чврста рука, биће сиромашан и суров, а ако рука буде мека – муж ће имати благ карактер.

Осим обреда који су у потпуности паганског порекла, многи божићни обичаји су изворно хришћански. На пример, на Бадње вече се поштовао најстрожи пост. Ништа се није јело све док се на небу не би појавила прва звезда, а и сама храна за тај дан била је сасвим једноставна и оскудна. Трпезу је чинила просена каша коју Руси називају „сочиво“ (отуда се и Бадњи дан на руском назива „сочелник“). Овај обичај је подсећање на појављивање витлејемске звезде, која је људима најавила рођење Исуса Христа. Осим на трпезу, просена каша и божићни воћни компот стављали су се и на сено, раширено под иконама. На тај начин симболично су се представљали дарови које су пастири донели у шталу новорођеном Исусу. 

Такође је био обичај да се на Бадњи дан дели милостиња. У овом веома древном обичају у стара времена учествовали су и сам цар и сви друштвени сталежи. У 16. и 17. веку цар је на Бадњи дан обилазио тамнице и сиротињске домове и из властитих руку даривао несрећне људе у њима. Сиротиња и просјаци из целе Москве унапред су се окупљали, знајући да ће цар, када буде пролазио улицама, делити милостињу.

У православним храмовима служба почиње на Бадње вече и траје све до јутра. После службе верници обележавају сам празник тако што на трпезу износе празнична јела и дочекују госте. У току читавог дана, од раног божићног јутра, домове обилазе и ненајављени гости, који су једнако добродошли, и који певају коледарске песме. Цела православна Русија је волела овај обичај. Певајући божићне и пригодне комичне песме, коледари би кући и домаћину пожелели срећу, а домаћин би их даривао новцем или домаћим колачима, у зависности од могућности. Зна се да је чак и император Петар Велики заједно са певачима на Бадњи дан обилазио господске и трговачке куће.   

Празновање Божића траје наредних 12 дана, који се у Русији називају „свјатки“, и завршава се следећим великим хришћанским празником – Крстовданом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.