Научници РАН предлажу да се Апофис скрене са путање помоћу другог астероида

После недавног блиског проласка (12 милиона километара) астероида Апофис поред Земље, научници размишљају како заштити Земљу од удара овог небеског тела, које 2036. (или у неком од следећих пролазака) теоретски може угрозити нашу планету. Извор: AFP/East News.

После недавног блиског проласка (12 милиона километара) астероида Апофис поред Земље, научници размишљају како заштити Земљу од удара овог небеског тела, које 2036. (или у неком од следећих пролазака) теоретски може угрозити нашу планету. Извор: AFP/East News.

Руски научници разрађују нови метод заштите Земље од пада астероида. Они предлажу да се опасна путања небеских тела мења помоћу судара са другим астероидима.

„Реч је о усмеравању малих астероида на велике астероиде који су опасни по Земљу. Путања малог астероида-‘пројектила’ може се скренути у жељеном правцу помоћу гравитационог маневра близу Земље. Суштина маневра је у томе да се добије убрзање до три километра у секунди, с тим што малом астероиду за навођење на путању треба додати само 2,5 метра у секунди“, рекао је за РИА „Новости“ Натан Ејсмонт, један од аутора пројекта и водећи научни сарадник Института за космичка истраживања Руске академије наука.

Тим научника, међу којима су Ејсмонт и други научници из Института за космичка истраживања и Московског института за електронику и математику Универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ), под руководством америчког научника Дејвида Данхема (David Dunham) прави у Русији лабораторију математичког моделирања метода заштите од удара астероида или комета. Пројекат се финансира захваљујући гранту вредном 15 милиона рубаља (495 хиљада долара), освојеном на конкурсу Министарства образовања и науке РФ.

Гравитациони маневар омогућава да се космички брод знатно убрза помоћу Земљине теже. Многи међупланетарни бродови се уз помоћ овог маневра шаљу на далеку периферију Сунчевог система готово без икаквог утрошка горива.

Научници су већ припремили пројекат заштите Земље од удара астероида Апофис, који 2036. теоретски може бити опасан по Земљу.

Ејсмонт и његове колеге предлажу да се астероид-„пројектил“ убрза уз помоћ гравитационог маневра и тако скрене Апофис са „опасног пута“. Гравитациони маневар омогућава да се космички брод знатно убрза помоћу Земљине теже. Многи међупланетарни бродови се уз помоћ овог маневра шаљу на далеку периферију Сунчевог система готово без икаквог утрошка горива.

Прорачуни су, по Ејсмонтовим речима, показали да ће за гравитациони маневар астероида-„пројектила“ пречника 15 метара и масе 1,4 хиљаде тона бити довољан покретач у виду мотора са потиском од око 30 kg и 1,2 тоне горива (азот-тетроксида и гептила).

Научници предлажу да се помоћу ракете „Сојуз“ лансира брод-светионик, који ће атерирати на Апофис. На конструисању таквог „светионика“ раде Институт за космичка истраживања и Научно-производни комплекс „Лавочкин“. Други брод ће бити покретач „пројектила“, и он ће бити лансиран уз помоћ „Протона“.

Научници сматрају да је астероид 2011 UK10 најпогоднији кандидат за „пројектил“. Да би се Апофис скренуо са путање у јуну 2027, његов покретач ће морати да се лансира у децембру 2021. и да атерира у августу 2022.

Научници сматрају да је астероид 2011 UK10 најпогоднији кандидат за „пројектил“. Да би се Апофис скренуо са путање у јуну 2027, његов покретач ће морати да се лансира у децембру 2021. и да атерира у августу 2022. Постоји и друга варијанта мисије, у којој би до судара „пројектила“ са Апофисом дошло 2031. године.

По Ејсмонтовом мишљењу, метод који предлажу он и његове колеге један је од најефикаснијих.

Постоје и други методи, као на пример коришћење „гравитационог трактора“ (тешког сателита чија гравитација постепено одвлачи астероид са његове путање) или покривање небеског тела бојом која одбија светлост како би се тиме повећао притисак сунчане светлости. Међутим, деловање поменутих метода на астероид било би сувише слабо и споро.

По речима руководиоца пројекта Дејвида Данхема, извештај о пројекту ће бити поднет у априлу 2013. на конференцији о планетарној заштити у Аризони.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“