О расту утицаја и могућности Руског географског друштва

Владимир Путин и Николај Касимов, први потпредседник Руског географског друштва. Извор: ИТАР-ТАСС.

Владимир Путин и Николај Касимов, први потпредседник Руског географског друштва. Извор: ИТАР-ТАСС.

Руско географско друштво интензивира своју делатност: објављује историју руских географских открића, покреће многе еколошке пројекте и појачава сарадњу са страним колегама, пре свега са Америчким географским друштвом и National Geographic.

О истраживачкој, просветној и еколошкој делатности која се обавља захваљујући грантовима Руског географског друштва у интервјуу за лист „Газета.Ru“ прича Николај Касимов, први потпредседник Руског географског друштва, декан географског факултета Московског државног универзитета „Ломоносов“ и академик Руске академије наука.

Можете ли навести примере пројеката у области еколошке картографије који су реализовани помоћу грантова Руског географског друштва?

Николај Касимов: Ово је друга година заредом како подржавамо стварање новог „Еколошког атласа Русије“, који ће садржати неколико стотина карата. Све оне се праве на Географском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“, на Институту за географију Руске академије наука и у низу других организација. У завршној фази је стварање „Атласа и глобуса руских географских открића и истраживања Земље, почев од средњег века“ (пројекат реализује Институт за географију Руске академије наука). У научно-производном картографском центру Московског државног универзитета геодезије и картографије објављен је најновији фундаментални атлас „Картографска енциклопедија Русије“, који је већ постао познат и признат. Ради се и на стварању читавог низа регионалних атласа.

Стране колеге полако схватају да су могућности Руског географског друштва све веће, и све чешће нам пристижу разни предлози о заједничким експедицијама. Наравно, они су углавном везани за руски Север, јер сви хоће да посете Северни пол, Земљу Франца Јосифа итд.

Активно се унапређује рад технолошке платформе „Технологије еколошког развоја. Шта представља та технолошка платформа? Какве су њене перспективе?

Н.К.: „Технологије еколошког развоја“ су једна од 30 технолошких платформи које се данас развијају у Русији. У оквиру деловања платформе посебно се издвајају четири групе технологија: еколошки чисте технологије производње; технологије које омогућавају еколошки безбедно управљање отпадом, укључујући и отклањање раније нанете еколошке штете; системи мониторинга, оцене и прогнозе стања човекове средине, ванредних ситуација природног и техногеног карактера и негативних последица промене климе; технологије које омогућавају рационално коришћење природних ресурса, еколошку безбедност и подржавање нових еколошких стандарда људског живота.

У завршној фази је стварање „Атласа и глобуса руских географских открића и истраживања Земље, почев од средњег века.

У Европској унији, на пример, постоји 35 технолошких платформи. Међутим, тамо не постоји платформа која би се бавила управо проблемима стања човекове средине, јер практично сви представници науке и производње у Европској унији у својој делатности воде рачуна о „зеленој“ проблематици.

У Русији је, пак, било важно да се формира самостално поље рада, усмереног на решавање еколошких проблема.

Основни иновативни значај платформе „Технологије еколошког развоја“ састоји се управо у регулисању и развоју сарадње по тим питањима. Данас се многи пројекти покрећу на спојевима различитих праваца деловања и различитих дисциплина, тако да ефикасна сарадња између заинтересованих колектива и организација има првостепени значај.

Готово цела Европа користи класификацију и сортирање отпада. Да ли се и у Русији предвиђа примена тог искуства?

Америчко географико друштво и National Geographic све више обраћају пажњу на Руско географско друштво, контактирају са нама и учествују у нашим сусретима..

Н.К.: То је напредна технологија и важно је да се она уведе у Русију. Али потребни су и жеља становништва и садејство органа власти. У Москви је извршен експеримент сортирања отпада. Међутим, сортирање отпада подразумева и решавање других технолошких проблема, везаних за прераду тог отпада. Та питања су у надлежности одговарајућих организација које такође учествују у технолошким платформама. Рад платформе је усмерен на тражење ефикасних путева сарадње између науке и производње, као и на стварање услова за развој и увођење нових технологија.

Да ли се тако шири и међународна делатност Руског географског друштва?

Н.К.: Свакако. У сфери међународне делатности постоји очигледан напредак: стране колеге полако схватају да су могућности Руског географског друштва све веће, и све чешће нам пристижу разни предлози о заједничким експедицијама. Наравно, они су углавном везани за руски Север, јер сви хоће да посете Северни пол, Земљу Франца Јосифа итд.

Америчко географико друштво и National Geographic све више обраћају пажњу на Руско географско друштво, контактирају са нама и учествују у нашим сусретима. Поред тога, појавила се могућност да проширимо наше присуство на међународнм конгресима, за шта се такође додељују мањи грантови, нарочито младим руским стручњацима. На пример, захваљујући подршци Руског географског друштва, на недавном Међународном географском конгресу, одржаном у августу у Келну, руска делегација је имала 35 учесника и била је друга по броју чланова (прва је била немачка делегација). Нема сумње да је у протекле три године порасло интересовање медија за питања географије и екологије: наши ТВ канали приказују све више филмова са природном тематиком, што је веома важно достигнуће.

Росијскаја газета. Сва права задржана.