У посети уметничком генију Иље Рјепина

Руско-фински корени: Музеј-имање И. Ј. Рјепина „Пенати“ добио је име по уметнику Иљи Рјепину. Управо овде је уметник насликао платно које је познато целоме свету: „Козаци Запорожја пишу писмо турском султану“. Музеј-имање уметника налази се у сеоцету Рјепино (бивша Куокала), које је до 1940. године било на територији Финске. Извор: РИА „Новости“.

Руско-фински корени: Музеј-имање И. Ј. Рјепина „Пенати“ добио је име по уметнику Иљи Рјепину. Управо овде је уметник насликао платно које је познато целоме свету: „Козаци Запорожја пишу писмо турском султану“. Музеј-имање уметника налази се у сеоцету Рјепино (бивша Куокала), које је до 1940. године било на територији Финске. Извор: РИА „Новости“.

Овде, у својој кући на имању близу Петербурга, Иља Јефимович Рјепин насликао је неколико својих најпознатијих ремек-дела. Зидови куће на имању памте како су се Владимир Мајаковски и Иља Рјепин такмичили ко ће пре да нацрта скицу угљеном и како су за округлим столом за ручавање проводили време Максим Горки и Фјодор Шаљапин. Управо овде, на своме имању на обали Финског залива, уметник је био у изолацији од 1918. године.

УсеоцетуРјепино,40километарасеверноодСанкт Петербурга,гостедочекујебелаизрезбаренакапијаимања.Крозбрезовеалејепутводидоулазаумузеј,гдегостизабереаудио-снимакекскурзијенаједномодпонуђенихјезика,назујеогромнепапучеисамосталнонастављаразгледање,тј.слушастаромоднекоментареаудио-водичаишетасеупапучамапоПенатима“ – чаробномсеоскомимањучијеимепотичеодримскихбожанстава,чуваракућногогњишта.

ИмањејепреживелоРеволуцију,ратимногедругепреломнеисторијскетренутке.КадајепрестогодинаИљаЈефимовичРјепин(1844-1930)наимесвоједругеженекупиоземљууовомсеоцету,оносејошувекналазилонатериторијиФинскеиималојефинскиназив:Куокала.Татериторијаје1940.годинепосталадеоСовјетскогСавеза,исеоцејеучаст славног сликара-реалистедобилоновоиме:Рјепино.Управоовде,уПенатима,рођенесумногеваријантечувенихРјепиновихслика.Иданасјеумузејуизложенаколекцијаскица,цртежаимногихпредметанемихсведокауметниковоградаињеговихстваралачкихтрагања.Сабља,гуслеидугикозачкиогртачодчојенисуРјепинуслужилисамоданасликасвојеремек-делоКозациЗапорожјапишуписмотурскомсултану,негоиукаснијемрадуСлободницрноморскикозаци,укомејеуметникпренеонаплатносуморнуатмосферупослепоразаРусијеуруско-јапанскомрату:козациуспасилачкомчамцунаотвореномморуосуђенисунасмрт,алисепоследњимснагамаборесабуром.

Иља Рјепин. Козаци Запорожја пишу писмо турском султану, 1880—1891.

Рјепинјеодиграоизузетноважнуулогуусоцијалном,духовномиполитичкомживотусвогавременаиникаданијебиоравнодушанпремадогађајимакојисуутодобапотресализемљу.МадасемногаРјепиноваделаданастретирајукаонајбољипримерисоцијалистичкогреализма,ипакјењеговостваралаштвосадржалоскривенерелигиознемотиве.Уметниксеодликоваодуховношћуунајширемсмислу.БиојеблизакучењуЛаваТолстојаипресвегаПередвижницима,стваралачкомудружењуизванреднихрускихуметникапоследњетрећине 19. векакојисусеактивнобавилипросветитељскимрадом.

Помозисамсеби!

Свакесредемузеј-имањеПенатиотваравратагостима.Уместослугугостејеупредсобљудочекивалаплочасанатписом:Помозисамсеби!Самскиникапутичизме!.Ауместозвонацрначкитам-там.Дабиобавестилиприсутнеосвомдоласку,гостисуударалиувеликигонг,којијевеселоиживахноодзвањаонасвестране.Рјепинињеговасупруга,књижевницаНаталијаНордман,живелисуускладусалиберално-демократскимсхватањима.Њиховакућајебиламестозатријумфеирасправе,местогдесусеорганизовализадружнискуповиисастајалипредставнициразличитихуметничкихправаца.ПисциМаксимГорки,АлександарКуприн,КорнејЧуковски,певачФјодорШаљапин,младиреволуционарнипесникВладимирМајаковскисвитичувениљудиволелисудадолазеукућуИљеРјепина.РјепинјевисокоцениоМајаковскогкаочовека,алиганијецениокаофутуристу.УметникусуседопадалицртежиМајаковскогипонекадсусењихдвојицанадметаликоћебржеданацртаскицу.

Шарено друштво вајара, музичара, глумаца, сликара и научника окупљало се на вегетаријанске ручкове за истим столом са послугом. Лично је Рјепин конструисао округли сто за ручавање чији се средњи део слободно вртео у круг како би свако могао да дохвати било које јело без туђе помоћи. Његова идеја су биле и дубоке фијоке у столу, у које су гости могли да одлажу искоришћено посуђе.

Ако би неко нарушио правила самопослуживања, њега би остали гости учтиво замолили, заједно са дамом у чијем је присуству дошао, да стане за омању катедру и одржи импровизовани говор. Често је сам домаћин био тај говорник, јер ни он понекад није могао да избегне казну, на велико задовољство свих присутних.

ПослеОктобарскереволуције,1918.године,руско-финскаграницајеизненадазатворенаиИљаРјепинје,заједносаосталимрускимуметницима,биоодсеченодсвета.Сликарјесвевишетрпеоглад,хладноћуиболуруци.АутопортреткојијеРјепиннасликао1920.годинеиспуњенјетугом.Устудијујеосталонедовршеноплатнонадкојимјеонрадио30година:ПушкиннаобалиНеве.1835.година.Тојепортретпесникакојикаодапосматраиззагробногсвета,окруженкаменомпустињомтадашњегПетербурга.

ЖаморрускекреативнеинтелигенцијепоновојеиспуниоРјепиновукућукадаје1926.годинеуметникапосетиладелегацијаизСовјетскогСавеза.Старисликарјебиодирнутпосетом,алијеодбиодасепресели.Умројечетиригодинекасније.Сахрањенјеупаркунатериторијиимања,аПенатејепозавештањуоставиоСанкт Петербуршкојакадемијинаука.Имањејезавремератабилоуништено,алисусвипредметиентеријеранавремеевакуисани,такодасуупотпуностисачувани.Музејједетаљнореконструисанипоновоотворен1962.године.Данаспроблемкултурнегладинијетаковеликикао60-ихи70-ихгодина,алипутовањеодСанкт ПетербургадоРјепиновогмузеја-имањавреднојетруда.

Иља Рјепин. Садко у подводном краљевству, 1876.

ЗаСребрнивекјебилокарактеристичнокомбиновањесвихжанрова,аИљаЈефимовичРјепинјебиоједанодонихкојисуотвореноизносилисвојеставове.Онјеусвојиммемоаримаписао:Аутентичне,дубокеидејекаонајузвишенијаманифестацијадуха,увекћебитипостојанекаозвезденанебуинтелектуалногсвета.Онећеувекпривлачитинајбољасрцаинајвећеумове.КадабиИљаРјепинживеоунашевреме,онбинеизоставноузимаоучешћаусвемуштосеокоњегадогађа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.