Руско-фински корени: Музеј-имање И. Ј. Рјепина „Пенати“ добио је име по уметнику Иљи Рјепину. Управо овде је уметник насликао платно које је познато целоме свету: „Козаци Запорожја пишу писмо турском султану“. Музеј-имање уметника налази се у сеоцету Рјепино (бивша Куокала), које је до 1940. године било на територији Финске. Извор: РИА „Новости“.
УсеоцетуРјепино,40километарасеверноодСанкт Петербурга,гостедочекујебелаизрезбаренакапијаимања.Крозбрезовеалејепутводидоулазаумузеј,гдегостизабереаудио-снимакекскурзијенаједномодпонуђенихјезика,назујеогромнепапучеисамосталнонастављаразгледање,тј.слушастаромоднекоментареаудио-водичаишетасеупапучамапо „Пенатима“ – чаробномсеоскомимањучијеимепотичеодримскихбожанстава,чуваракућногогњишта.
ИмањејепреживелоРеволуцију,ратимногедругепреломнеисторијскетренутке.КадајепрестогодинаИљаЈефимовичРјепин(1844-1930)наимесвоједругеженекупиоземљууовомсеоцету,оносејошувекналазилонатериторијиФинскеиималојефинскиназив:Куокала.Татериторијаје1940.годинепосталадеоСовјетскогСавеза,исеоцејеучаст славног сликара-реалистедобилоновоиме:Рјепино.Управоовде,у „Пенатима“,рођенесумногеваријантечувенихРјепиновихслика.Иданасјеумузејуизложенаколекцијаскица,цртежаимногихпредмета – немихсведокауметниковоградаињеговихстваралачкихтрагања.Сабља,гуслеидугикозачкиогртачодчојенисуРјепинуслужилисамоданасликасвојеремек-дело „КозациЗапорожјапишуписмотурскомсултану“,негоиукаснијемраду „Слободницрноморскикозаци“,укомејеуметникпренеонаплатносуморнуатмосферупослепоразаРусијеуруско-јапанскомрату:козациуспасилачкомчамцунаотвореномморуосуђенисунасмрт,алисепоследњимснагамаборесабуром.
Рјепинјеодиграоизузетноважнуулогуусоцијалном,духовномиполитичкомживотусвогавременаиникаданијебиоравнодушанпремадогађајимакојисуутодобапотресализемљу.МадасемногаРјепиноваделаданастретирајукаонајбољипримерисоцијалистичкогреализма,ипакјењеговостваралаштвосадржалоскривенерелигиознемотиве.Уметниксеодликоваодуховношћуунајширемсмислу.БиојеблизакучењуЛаваТолстојаипресвега „Передвижницима“,стваралачкомудружењуизванреднихрускихуметникапоследњетрећине 19. векакојисусеактивнобавилипросветитељскимрадом.
„Помозисамсеби!“
Свакесредемузеј-имање „Пенати“ отваравратагостима.Уместослугугостејеупредсобљудочекивалаплочасанатписом: „Помозисамсеби!Самскиникапутичизме!“.Ауместозвона – црначки „там-там“.Дабиобавестилиприсутнеосвомдоласку,гостисуударалиувеликигонг,којијевеселоиживахноодзвањаонасвестране.Рјепинињеговасупруга,књижевницаНаталијаНордман,живелисуускладусалиберално-демократскимсхватањима.Њиховакућајебиламестозатријумфеирасправе,местогдесусеорганизовализадружнискуповиисастајалипредставнициразличитихуметничкихправаца.ПисциМаксимГорки,АлександарКуприн,КорнејЧуковски,певачФјодорШаљапин,младиреволуционарнипесникВладимирМајаковски – свитичувениљудиволелисудадолазеукућуИљеРјепина.РјепинјевисокоцениоМајаковскогкаочовека,алиганијецениокаофутуристу.УметникусуседопадалицртежиМајаковскогипонекадсусењихдвојицанадметаликоћебржеданацртаскицу.
Шарено друштво вајара, музичара, глумаца, сликара и научника окупљало се на вегетаријанске ручкове за истим столом са послугом. Лично је Рјепин конструисао округли сто за ручавање чији се средњи део слободно вртео у круг како би свако могао да дохвати било које јело без туђе помоћи. Његова идеја су биле и дубоке фијоке у столу, у које су гости могли да одлажу искоришћено посуђе.
Ако би неко нарушио правила самопослуживања, њега би остали гости учтиво замолили, заједно са дамом у чијем је присуству дошао, да стане за омању катедру и одржи импровизовани говор. Често је сам домаћин био тај говорник, јер ни он понекад није могао да избегне казну, на велико задовољство свих присутних.
ПослеОктобарскереволуције,1918.године,руско-финскаграницајеизненадазатворенаиИљаРјепинје,заједносаосталимрускимуметницима,биоодсеченодсвета.Сликарјесвевишетрпеоглад,хладноћуиболуруци.АутопортреткојијеРјепиннасликао1920.годинеиспуњенјетугом.Устудијујеосталонедовршеноплатнонадкојимјеонрадио30година: „ПушкиннаобалиНеве.1835.година“.Тојепортретпесникакојикаодапосматраиззагробногсвета,окруженкаменомпустињомтадашњегПетербурга.
ЖаморрускекреативнеинтелигенцијепоновојеиспуниоРјепиновукућукадаје1926.годинеуметникапосетиладелегацијаизСовјетскогСавеза.Старисликарјебиодирнутпосетом,алијеодбиодасепресели.Умројечетиригодинекасније.Сахрањенјеупаркунатериторијиимања,а „Пенате“ јепозавештањуоставиоСанкт Петербуршкојакадемијинаука.Имањејезавремератабилоуништено,алисусвипредметиентеријеранавремеевакуисани,такодасуупотпуностисачувани.Музејједетаљнореконструисанипоновоотворен1962.године.Данаспроблем „културнеглади“ нијетаковеликикао60-ихи70-ихгодина,алипутовањеодСанкт ПетербургадоРјепиновогмузеја-имањавреднојетруда.
За „Сребрнивек“ јебилокарактеристичнокомбиновањесвихжанрова,аИљаЈефимовичРјепинјебиоједанодонихкојисуотвореноизносилисвојеставове.Онјеусвојиммемоаримаписао: „Аутентичне,дубокеидејекаонајузвишенијаманифестацијадуха,увекћебитипостојанекаозвезденанебуинтелектуалногсвета.Онећеувекпривлачитинајбољасрцаинајвећеумове“.КадабиИљаРјепинживеоунашевреме,онбинеизоставноузимаоучешћаусвемуштосеокоњегадогађа.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
