Богојављенски мразеви зову на купање

Фото-галерија: Људи-моржеви: Руси се не боје ледене воде

Уопште није страшно заронити у воду када је напољу мраз. Ако је температура ваздуха -20, а воде +2, онда је осећај такав као да улазиш у топло млеко. Главно је добро се избрисати пешкиром по изласку из воде. Бар тако кажу они који у богојављенској ноћи одлазе на реку да кроз отвор у леду зароне у воду.

Православни хришћани славе Богојављење сваке године у ноћи између 18. и 19. јануара. Празник почиње вечерњом службом у храмовима, после које свештеници освештавају воду у језерима и рекама. Од тог тренутка се освештана вода сматра светом, и људи је точе у посуде и носе кући. Они се том водом умивају, пију је или чувају код куће као светињу. Сматра се да богојављенска вода добија јединствена својства. На пример, она може неколико година да се држи у затвореној посуди и да се не поквари.

Купање у леденој води пред Богојављење једна је од најатрактивнијих и најпопуларнијих православних традиција. Вода за купање се понекад припреми и у храму или капели, али најчешће за купање служи отвор у леду, који се у облику крста прави на језеру или реци. Ове године ће у Москви бити припремљено преко четрдесет таквих купаоница. На свакој од њих биће извршено освећење воде, а за сваки случај ће дежурати спасиоци и хитна помоћ. Поред сваког таквог отвора у леду биће подигнути шатори са грејањем, где ће људи моћи да се преобуку и загреју после купања.

У ове дане мраз обично стеже, кao да жели да провери снагу духа православних хришћана. У руском језику постоји чак и израз „богојављенски мразеви“. Али без обзира на температуру, у богојављенској ноћи се може видети велико мноштво оних који желе да загњуре у хладну воду. У одређено време, када долази највише људи, понекад се и по сат времена стоји у реду. Неки стоје у купаћим костимима са пешкирима, као да су на плажи. Ако би се на фотографијама ових призора као позадина поставила сунчана морска обала, изгледало би као да купачи чекају у реду за сладолед. Људи у том чекању промрзну до костију, али онда са већим задовољством загњуре у воду, јер је вода далеко топлија од ваздуха, за читавих двадесет степени, тако да је у том тренутку улазак у воду врло пријатан доживљај.

Екстремни ритуал не привлачи само верујуће људе који желе да изврше врло важан хришћански обред, него и оне који једноставно желе да провере своју издржљивост.

„Гњурио сам у воду пре две године. Сећам се да је тада било отприлике -25 степени. Око пола сата сам стајао огрнут само пешкиром, док нисам дошао на ред“, каже московски студент Иван. „Не могу да кажем да сам неки верник. Носим крстић, али не идем у цркву. Једноставно сам одлучио да проверим самога себе, да видим јесам ли способан за то. И иначе, ја волим све од чега скаче адреналин.“

„Гњурање у води је споредна ствар“, каже свештеник Александар. „За хришћанина је тог дана најважније да присуствује богослужењу у храму, да се исповеди и причести. А купање у леденој води није обавезно и сигурно 'не спира грехе'. Грехе може да отпусти само свештенослужитељ после исповести и причешћа у храму. А то што је празник стекао имиџ некаквог екстремног догађаја – за то су заслужни медији.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.