Шта доноси руски културни живот у 2013?

У 2013. години ће у Русији после дугог низа година коначно бити завршено снимање легендарног филма старог, генијалног редитеља. Биће нових премијера у Бољшом театру, одржаће се музички фестивали у Казању и на Црном мору, а у Москви ће се окупити најбоље позоришне трупе Русије, док ће гости фестивала и других културних догађаја можда бити ослобођени виза. У истој години ће се отворити нова сцена театра „Мариински“ у Санкт Петербургу, а ратни филм о Стаљинградској бици биће први који је снимљен у формату IMAX.

Филм Алексеја Германа Старијег „Тешко је бити Бог“

Алексеј Герман је аутор генијалног филма „Провера на путевима“ и крајње мрачног филма „Хрустаљов, ауто!“. Он већ дуже од једне деценије снима филм „Тешко је бити Бог“. Реч је о екранизацији култног совјетског фантастичног романа браће Стругацки о научнику са Земље који је послат у феудално друштво на другој планети и постепено губи могућност да остане неутралан, а уједно губи и људски облик. Герман је обећао да ће се филм појавити 2012, али још увек болује и још увек монтира звук. Одабрани руски филмски критичари су видели филм у фази монтаже, а поједини кадрови су се појављивали на разним сајтовима. Биће то, по свему судећи, најмрачнији, најкрвавији и најмонструознији средњи век у историји филма.

Филм Фјодора Бондарчука „Стаљинград“

Фјодор Бондарчук је син легендарног редитеља „Рата и мира“ Сергеја Бондарчука. Бондарчук Млађи је и сам искусан и прилично успешан редитељ, а 2013. ће нам представити филм „Стаљинград“ – причу о љубави усред најстрашнијих битака у историји човечанства. Буџет филма је 30 милиона долара. Филм се снима истовремено у 2d, 3d и IMAX формату. Бондарчуково стваралаштво је прилично неуједначено, али ово ће по свој прилици бити страшан и продоран филм о једној од најмонструознијих и најславнијих епизода Другог светског рата.

Годишњица рођења Сергеја Рахмањинова

У московској Концертној дворани „Чајковски“ 1. и 2. априла ће бити прослављена 140-годишњица рођења Сергеја Рахмањинова, једног од највећих руских композитора 20. века. Два дана ће пијаниста Денис Мацујев и Државни оркестар „Светланов“ изводити све клавирске концерте Рахмањинова. Дириговаће чувени амерички диригент Леонард Слаткин.

Ускршњи фестивал

Московски ускршњи фестивал одржава се сваке године на православни Ускрс, који најчешће пада крајем априла. Организатор фестивала је главни диригент и управник театра „Мариински“ из Санкт Петербурга. Данас је то у Москви најважнији годишњи догађај из области класичне музике. Засада није објављен програм новог фестивала, али можемо бити сигурни да ће његов основни, симфонијски део бити грандиозан. Традиционални елементи фестивала су хорски наступи, дечји део програма и „Недеља црквених звона“, која представља засебан фестивал звонара чији су инструменти традиционална руска звона на црквеним звоницима. Тих дана ће ова задивљујућа музика моћи да се чује у свакој московској уличици, јер ће звонари из разних храмова наступати један за другим, тако да ће звоњава одјекивати са свих страна.

Отварање нове сцене „Мариинског“

У главном оперском позоришту Санкт Петербурга у мају ће бити отворена нова сцена. А затим ће у јесен на ту сцену бити пренете најсложеније и највеће поставке, пре свега најуспешнија Вагнерова оперска остварења. Изградња сцене је дуго планирана. На конкурсу су учествовали чувени архитекти, а уметнички руководилац позоришта Валериј Гергијев свесрдно је подржавао пројекат архитекте Ерика Моса. Тај пројекат се, међутим, нимало није допао житељима Петербурга, јер нико од њих не жели да се у центру града, који је сам по себи музеј, подигне претерано модерна зграда. На конкурсу 2003. је победио пројекат Доминика Пероа, који је затим одбачен. На новом конкурсу, расписаном 2009, победио је пројекат канадског архитектонског бироа Diamond & Schmitt Architects. Министар културе Русије Владимир Медински веома је задовољан зградом. „То ће бити најбоља позоришна зграда на свету!“, написао је Медински на свом налогу на Твитеру.

„Царска невеста“ у Бољшом театру

Бољшој театар ће обновити представу „Царска невеста“ Николаја Римског-Корсакова у оном виду у коме је била постављена на сцену 1960-их. У време када савремени успешни редитељи веома воле оперу и постављају „модернизоване верзије“ које понекад доводе у недоумицу оперску публику, театар излази у сусрет својим преданим поклоницима и обнавља стару поставку са раскошним костимима и традиционалном сценографијом, тј. демонстрира велики оперски стил у његовом најбољем издању. Редитељ ове обновљене поставке је гошћа из Израела Јулија Певзнер, која је обнављала представе у САД и Европи, а диригент је музички уредник Бољшог театра Василиј Синајски.

Росијскаја газета. Сва права задржана.