Висоцки, или „Хвала што си жив“

Први канал руске телевизије ће 25. јануара, на дан 75-годишњице рођења чувеног руског кантаутора и глумца Владимира Висоцког приказати на малим екранима Русије и света филм „Хвала што си жив“. Филм говори о загонетним догађајима који су претходили смрти Висоцког и сниман је у ништа мање тајанственој атмосфери.

Премијера филма „Хвала што си жив“ на великом екрану била је 2011. најзапаженији филмски догађај у Русији. Филм описује драматичне догађаје из јула 1979, везане за живот човека кога је волео цео СССР.

Владимир Висоцки у пратњи организатора концерата, доктора, пријатеља и агената КГБ-а који га нису испуштали из вида, креће на гостовање у Узбекистан, у град Бухару, где треба да наступи пред партијском елитом републике. Међутим, Владимир Семјонович већ одавно има проблем не само са алкохолом, него и са наркотицима, а његови противници из КГБ-а покушавају да искористе ту околност у деловању против њега. Својим интригама су постигли да Висоцком после концерта позли, он пада у кому и у клиничку смрт. У последњем тренутку му дају инјекцију адреналина у врат, и то му спасава живот. До смрти 1980. преостало му је тачно годину дана...

Идејни иницијатор пројекта био је Никита Висоцки, син Владимира Семјоновича, а филм је режирао Петар Буслов, аутор филмова „Бумер“ и „Бумер 2“, који су својевремено подигли велику прашину у јавности. Снимање филма протицало је под велом тајанствености и трајало je готово 5 година. Име глумца који је играо Висоцког дуго је држано у тајности. Његов лик је обликован помоћу јединствене маске од силикона и пластике, израђене уз коришћење рачунарске обраде приказа и високих технологија. За израду маске-робота, која је трајала 6 месеци, искоришћен је посмртни отисак лица, узет 1980. Стављање маске глумцу који је играо Висоцког свакодневно је трајало 4 до 6 часова, а сат и по је требало да се маска скине после снимања. Глумац је на снимање излазио са маском на лицу, а на списку за прозивку уместо његовог презимена је писало „Висоцки“. У шпици филма такође пише да је Висоцког играо сам Висоцки, а да му је глас позајмио његов син Никита.

Па ипак, проницљиви гледаоци су брзо схватили да је Висоцког играо познати руски глумац Сергеј Безруков, који је српској публици познат по улогама Саше Белог у серији „Бригада“ („Сашина екипа“) и генерала Капеља у филму „Адмирал“. Пре тога је Сергеј већ имао запажене улоге Пушкина и Јесењина у истоименим серијама, што је било предмет многих шала о плановима Безрукова да убудуће одглуми и остала велика имена руске културе. Популарни глумац Валентин Гафт смислио је чак и афоризам на ту тему, који је сада већ постао чувен: „Није страшна смрт. Страшно је што ће после смрти да те глуми Безруков.“

Било како било, око лика Висоцког дигла се велика прашина, и то је ишло на руку продуцентима, с обзиром да је у руским биоскопима филм зарадио 27,4 милиона долара. Наравно, томе је поред вештих маркетиншких потеза допринео и квалитет филма, снимљеног у најбољим манирима савремене светске кинематографије. Радња је динамична, сцене су сликовите, напетост је непрекидна, идеја и садржај су оригинални, а глумачка екипа изванредна: Оксана Акињшина, Андреј Пањин, Андреј Смељаков, Владимир Иљин, Иван Ургант и др.

Критика је, природно, различито оценила филм: једни су истицали изванредно приказан лик и помало језив утисак који од првих кадрова привлачи сву пажњу својом реалистичношћу, а други су постављали питање ауторима филма зашто је за снимање одабрана баш та, прилично непријатна и неславна епизода из живота великог човека. У сваком случају, „Хвала што си жив“ је упечатљив догађај у савременој руској кинематографији, и свакако је лепа вест што ће милиони гледалаца „Првог канала“ и „Првог канала. Светска мрежа“ 25. јануара моћи да погледају овај филм.

Росијскаја газета. Сва права задржана.