Висоцки, или „Хвала што си жив“

Први канал руске телевизије ће 25. јануара, на дан 75-годишњице рођења чувеног руског кантаутора и глумца Владимира Висоцког приказати на малим екранима Русије и света филм „Хвала што си жив“. Филм говори о загонетним догађајима који су претходили смрти Висоцког и сниман је у ништа мање тајанственој атмосфери.

Премијера филма „Хвала што си жив“ на великом екрану била је 2011. најзапаженији филмски догађај у Русији. Филм описује драматичне догађаје из јула 1979, везане за живот човека кога је волео цео СССР.

Владимир Висоцки у пратњи организатора концерата, доктора, пријатеља и агената КГБ-а који га нису испуштали из вида, креће на гостовање у Узбекистан, у град Бухару, где треба да наступи пред партијском елитом републике. Међутим, Владимир Семјонович већ одавно има проблем не само са алкохолом, него и са наркотицима, а његови противници из КГБ-а покушавају да искористе ту околност у деловању против њега. Својим интригама су постигли да Висоцком после концерта позли, он пада у кому и у клиничку смрт. У последњем тренутку му дају инјекцију адреналина у врат, и то му спасава живот. До смрти 1980. преостало му је тачно годину дана...

Идејни иницијатор пројекта био је Никита Висоцки, син Владимира Семјоновича, а филм је режирао Петар Буслов, аутор филмова „Бумер“ и „Бумер 2“, који су својевремено подигли велику прашину у јавности. Снимање филма протицало је под велом тајанствености и трајало je готово 5 година. Име глумца који је играо Висоцког дуго је држано у тајности. Његов лик је обликован помоћу јединствене маске од силикона и пластике, израђене уз коришћење рачунарске обраде приказа и високих технологија. За израду маске-робота, која је трајала 6 месеци, искоришћен је посмртни отисак лица, узет 1980. Стављање маске глумцу који је играо Висоцког свакодневно је трајало 4 до 6 часова, а сат и по је требало да се маска скине после снимања. Глумац је на снимање излазио са маском на лицу, а на списку за прозивку уместо његовог презимена је писало „Висоцки“. У шпици филма такође пише да је Висоцког играо сам Висоцки, а да му је глас позајмио његов син Никита.

Па ипак, проницљиви гледаоци су брзо схватили да је Висоцког играо познати руски глумац Сергеј Безруков, који је српској публици познат по улогама Саше Белог у серији „Бригада“ („Сашина екипа“) и генерала Капеља у филму „Адмирал“. Пре тога је Сергеј већ имао запажене улоге Пушкина и Јесењина у истоименим серијама, што је било предмет многих шала о плановима Безрукова да убудуће одглуми и остала велика имена руске културе. Популарни глумац Валентин Гафт смислио је чак и афоризам на ту тему, који је сада већ постао чувен: „Није страшна смрт. Страшно је што ће после смрти да те глуми Безруков.“

Било како било, око лика Висоцког дигла се велика прашина, и то је ишло на руку продуцентима, с обзиром да је у руским биоскопима филм зарадио 27,4 милиона долара. Наравно, томе је поред вештих маркетиншких потеза допринео и квалитет филма, снимљеног у најбољим манирима савремене светске кинематографије. Радња је динамична, сцене су сликовите, напетост је непрекидна, идеја и садржај су оригинални, а глумачка екипа изванредна: Оксана Акињшина, Андреј Пањин, Андреј Смељаков, Владимир Иљин, Иван Ургант и др.

Критика је, природно, различито оценила филм: једни су истицали изванредно приказан лик и помало језив утисак који од првих кадрова привлачи сву пажњу својом реалистичношћу, а други су постављали питање ауторима филма зашто је за снимање одабрана баш та, прилично непријатна и неславна епизода из живота великог човека. У сваком случају, „Хвала што си жив“ је упечатљив догађај у савременој руској кинематографији, и свакако је лепа вест што ће милиони гледалаца „Првог канала“ и „Првог канала. Светска мрежа“ 25. јануара моћи да погледају овај филм.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“