Загонетна руска глумица из Ниша

Данијела Стојановић (1970) рођена је и одрасла у Нишу. Уписала је Математичку гимназију, али схвативши да „то није за њу“, прешла је у школу са позоришним усмерењем, где се са задовољством преоријентисала на друштвене науке и аматерско бављење позориштем, да би се 1989. преселила у Београд и уписала Факултет драмских уметности, где је примљена на катедру за глуму. По завршетку факултета Данијела је неколико година радила у Народном позоришту у Суботици, а затим у трупи Београдског драмског позоришта.

За време познатих трагичних збивања 1999. глумица стицајем случајних околности одлази у Санкт Петербург на месец дана. Међутим, не само да је остала у Санкт Петербургу, него је неочекивано почела и да глуми у локалном позоришту, не снебивајући се због свог српског нагласка, који је у почетку био доста приметан. Нешто касније се Данијела удаје за Андреја Суродинова, виолинисту легендарне рок групе Бориса Гребеншчикова „Акваријум“.

Док се у почетку навикавала на нови живот и усавршавала руски језик, била је позната само петербуршким позоришним круговима. Сарађивала је са позориштима „На Литејном“, „Уточиште комичара“ („Приют комедиантов“) и „Вила“ („Особняк“). Понекад су је позивали да игра епизодне улоге у руским ТВ серијама. Успон у каријери у другој половини 2000-их везан је за познанство и рад са познатим совјетским и руским филмским редитељем Владимиром Мотиљем (1927-2010).

Мотиљ је дуго тражио глумицу за главну улогу у свом филму „Пурпурна боја снега“, посвећеном трагичним догађајима с почетка 20. века, испуњеног револуцијама и ратовима. На крају је његов избор пао на Данијелу, и касније је о раду са њом увек говорио са одушевљењем. Критичари су углас истицали аристократско држање младе глумице, њену префињеност, продуховљеност, дубоко уживљавање у улогу и узвишени, шармантни лик који „није од овога света“. Филм је праћен потешкоћама током снимања, тако да се појавио на екранима тек 2009. Испоставило се да је то било последње филмско остварење Владимира Мотиља.

Данијела је годину дана раније већ дебитовала у филму Михаила Калатозишвилија „Дивље поље“, где је одиграла своју прву важнију улогу. Додуше, била је то једна од мањих улога невесте главног јунака, али је лик био упечатљив и руски гледаоци су запамтили Данијелу. Главна улога у Мотиљевом филму донела јој је још већу популарност. Па ипак, Данијела се у правом смислу прославила 2010, захваљујући главним улогама у ТВ серији Првог канала „Гласови“ и ТВ филму „Верин покушај“. Тако је Данијела Стојановић стекла славу једне од најзагонетнијих, најталентованијих и најлепших глумица руског интелигентног филма.

Надамо се да ће Данијела изванредним улогама наставити да радује своје многобројне руске поклонике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.