140 година од рођења најпознатијег руског баса

13. фебруара 2013. навршило се 140 година од рођења најславнијег руског баса, оперског певача Фјодора Шаљапина (1873-1938). Он је у оперско певање унео много револуционарних елемената, док се неке његове интерпретације чак и данас сматрају непревазиђеним.
Шаљапинова интерпретација Мефиста у Гуноовом „Фаусту“ и данас се сматра непревазиђеном. Фотографија из слободних извора.

Руски оперски певач Фјодор Иванович Шаљапин рођен је 13. фебруара (1. фебруара по старом календару) 1873. године у Казању, у чиновничкој породици. Певајући у хору, од најраније младости је испољавао љубав према музици.

Шаљапинова уметничка каријера почиње 1889. када ступа у путујућу позоришну трупу Серебрјакова. Од тада наступа у позориштима у провинцији и упоредо школује глас. 5. априла 1895. дебитује као Мефисто у опери „Фауст“ Шарла Гуноа у петербуршком Театру „Мариински“. Све до данас Шаљапиново извођење ове оперске партије сматра се врхунским и непревазиђеним.

Мецена Сава Мамонтов 1896. позива Шаљапина у московску приватну оперу у којој постаје водећи извођач, и за само годину дана интерпретира низ маркантних класичних ликова руске опере. Наступа као Иван Грозни у „Псковљанки“ Николаја Римског-Корсакова (1896), као Доситеј у „Хованшчини“ Модеста Мусоргског (1897), као Борис Годунов у истоименој опери Модеста Мусоргског (1898).

Шаљапин 1899. постаје првак опере московског Бољшог театра и петербуршког „Мариинског“. Ускоро, 1901. године, одлази на своју тријумфалну турнеју по Италији и наступа у миланској „Скали“. Учествује и у „Руским сезонама“, које је у иностранству организовао Сергеј Дјагиљев.

Током Првог светског рата Шаљапин прекида турнеје. Певач од својих средстава отвара две мање војне болнице за рањене војнике и даје велике суме новца у добротворне сврхе. Шаљапин 1915. дебитује на филму, играјући главну улогу у историјској драми „Цар Иван Васиљевич Грозни“. Филм је био снимљен према драми Лава Меја „Псковљанка“.

После Октобарске револуције 1917. Фјодор Шаљапин ради на уметничкој реорганизацији бивших царских позоришта. У то време постаје изборни члан дирекције Бољшог и „Мариинског“ театра, а од 1918. постаје и уметнички директор „Мариинског“. Исте године постаје први уметник коме је додељено звање „народног уметника Републике“.

Међутим, када је 1922. отпутовао на гостовање у иностранство, Шаљапин се више није вратио у Совјетски Савез. У августу 1927. одлуком Савета народних комесара РСФСР одузето му је звање „народног уметника“ и забрањен му је повратак у земљу.

Оперски репертоар Фјодора Шаљапина обухватао је чак 67 улога различитог типа (епске, трагичне, улоге из свакодневног живота, романтичне, сатиричне). Велики део свог репертоара, чак 36 улога, интерпретирао је у операма руских композитора. Поред тога, изводио је око 400 песама и романси.

Оперски репертоар Фјодора Шаљапина обухватао је чак 67 улога различитог типа (епске, трагичне, улоге из свакодневног живота, романтичне, сатиричне). Велики део свог репертоара, чак 36 улога, интерпретирао је у операма руских композитора. Поред тога, изводио је око 400 песама и романси. Најпознатија су постала Шаљапинова извођења песама „_serbianBeginIgnore_Дубинушка_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_Блоха_serbianEndIgnore_“ („Бува“), „_serbianBeginIgnore_Из-за острова на стрежень_serbianEndIgnore_“ („Са острва на матицу“), „_serbianBeginIgnore_Вдоль по Питерской_serbianEndIgnore_“ („Низ петербуршку улицу“) и многих других.

Фјодор Шаљапин је био и врстан извођач камерне музике, а окушао се и као режисер: режирао је опере „Хованшчина“ и „Дон Кихот“. Написао је аутобиографију „Странице из мог живота“ (1917) и књигу „Маска и душа“ (1932).

Током 1935. и 1936. певач је на својој последњој турнеји по Далеком Истоку одржао 57 концерата у Манџурији, Кини и Јапану. У пролеће 1937. дијагностикована му је леукоза. Преминуо је у Паризу 12. априла 1938. Сахрањен је на париском гробљу Батињол. Посмртни остаци великог певача пренети су у Москву 1984. и сахрањени на Новодевичјем гробљу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.