Spiegel: Америка заборавља на санкције, када јој то одговара

Када америчкој привреди то одговара, САД су спремне да стопирају нови хладни рат са Русијом, пишу немачки новинари.

Европска унија је под притиском САД увела санкције против Русије и европске компаније су због тога изгубиле велике уговоре, док су америчке компаније повећале робну размену са Руском Федерацијом, пише немачки лист „Der Spiegel“.

Аутори чланка подсећају да је тексашка фирма „Bell“ потписала споразум о лиценци са „Уралским заводом за цивилну авијацију“, делом државног концерна „Ростех“, на чијем челу је Сергеј Чемезов.

Аутори текста подсећају да се и „Ростех“ и Сергеј Чемезов налазе на америчким списковима особа и предузећа на које се односе санкције. Међутим, компанији „Bell“, која је специјализована за производњу хеликоптера, то, очигледно, није пореметило планове.

Са друге стране, немачка софтверска компанија SAP је из политичких разлога одустала од сарадње са руским клијентима. Због тога су оштећене и руске компаније као што су „Росњефт“ и „Трансњефт“.

Како пише „Der Spiegel“, многе земље Европске уније, као што су Грчка, Словачка, Аустрија и Мађарска, доводе санкције у питање. Немачки бизнисмени такође сумњају у корист коју санкције доносе.

„Американци су на Европу извршили велики притисак са циљем увођења санкција“, изјавио је Франк Шауф, руководилац асоцијације европског бизниса у Русији. „Занимљиво је да су они, међутим, прошле године повећали обим трговине са Москвом.“

Према подацима Шауфа, удео Русије у америчкој спољној трговини је мали и износи само 3,7%. Зато је Вашингтон без проблема увео санкције, истиче овај стручњак.

За то време се обим спољне трговине између Европске уније и Русије смањио за трећину. „Америчке санкције се односе на области у којима је и раније робна размена била незнатна, као што је, на пример, војна индустрија“, истиче председник Америчке трговинске коморе у Русији Алексис Родзјанко, а преноси „Взгљад“.

Немачки новинари наводе неколико примера успешне сарадње између руских и америчких компанија. На пример, у јулу 2014. компанија Boeing и највећи произвођач титанијума на свету, руска компанија „Ависма“, продужили су своју дугогодишњу сарадњу до 2022.године. Boeing од „Ависме“ добија 40% својих сировина за производњу хидрауличких система и стајног трапа. У Москви се такође налази центар за научне пројекте компаније Boeing, у којем ради 1200 инжењера. Они тренутно раде пре свега на моделу Boeing-777x, који ће бити конкуреција авиону Airbus A350.

Када америчкој привреди то одговара, САД су спремне да обуставе нови хладни рат са Русијом, истичу аутори материјала. Међутим, немачки концерни се налазе под двоструким притиском: они морају да се боре са последицама санкција, са једне стране, а са друге са процесом преоријентације Кремља према Истоку

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“