Псеудоруска Москва

За псеудоруски стил је карактеристично коришћење елемената традиционалног руског неимарства: малих кула, карактеристичних украсних кровова, разнобојних керамичких плочица за уређење фасаде и много тога другог. Међутим, старе форме притом нису једноставно копиране, већ стилизоване тако да се често хамонично уклапају са елементима других стилова. Због тога грађевине у псеудоруском стилу, иако лако препознатљиве по низу карактеристика, нису једнообразне. У Москви су у овом стилу подигнуте грађевине најразличитије намене: зграде са становима за изнајмљивање и приватне породичне виле, позоришта и музеји, трговински центри и железничке станице.

Погодинова кућа

Погодинска улица 12-а

Једна од најстаријих грађевина подигнутих у псеудоруском стилу је дрвена Погодинова кућа, која је стицајем срећних околности сачувана до данашњих дана. Кућу је 1856. пројектовао архитекта Николај Никитин по наруџбини предузетника и мецене Василија Кокорева, који ју је поклонио историчару и публицисти, професору Московског универзитета Михаилу Погодину. Била је то једна од дворишних грађевина на Погодиновом имању. У њој је био смештен „архив“ који је обухватао старе књиге, слике и гравире. Никитин је инспирацију за свој пројекат пронашао у сеоским кућама Поволожја, а резбарија је по свој прилици израђена према мотивима са цртежа кнеза и сликара Григорија Гагарина.

Кућа Игумнова

Улица Велика Јакиманка 43

Овo здање, које већ више од сто година краси Улицу Јакиманку, често пореде са декоративном дрвеном шкрињом. Трговац Николај Игумнов је у Јарослављу водио „Велику мануфактуру“. Када је пожелео да изгради кућу у Москви, он је за израду пројекта и градњу ангажовао јарославског архитекту Николаја Поздејева. Зграда је довршена 1895. и њена изградња је према тадашњим стандардима била веома скупа. Говорило се да је на њу утрошено милион рубаља. Између осталог, цигла се довозила чак из Холандије. При уређењу фасаде богато су коришћене керамичке плочице, декоративни начин зидања и резбарија у камену. Кућа је 1938. дата на коришћење француској амбасади. Када је 1979. за амбасаду изграђена посебна зграда, Кућа Игумнова је постала резиденција француских амбасадора. Данас се у њој одржавају различите званичне манифестације и станује амбасадор Француске са породицом. Зграда је за посетиоце отворена у музејским данима отворених врата.    

Здање Зинаиде Перцове

Сојмоновски пролаз 1

Ова за своје време необична кућа са становима за издавање данас излази на Кропоткински кеј. Њена званична власница била је Зинаида Перцова. Плац је купио и изградњу куће наручио њен супруг, познати инжењер железничког саобраћаја Петар Перцов. Он је тражио архитекту који би сазидао кућу у руском стилу. Као најбоље идејно решење изабран је пројекат сликара Сергеја Маљутина (познат као аутор руске лутке „матројшке“). Реализацију пројекта су заједно са Сергејем Маљутином водили архитекта Николај Жуков и инжењер-архитекта Борис Шнауберт. У овој згради се, осим станова за издавање, налазио и троспратни стан са одвојеним улазом у коме су живели њени власници.

Трговински центар ГУМ

Црвени трг 3

Славни трговински центар, који је Осип Бове реконструисао после пожара 1812, крајем 19. века био је већ застарео. Зато је 1890. започела изградња новог трговинског пасажа према пројекту архитекте Александра Померанцева од средстава која су заједнички уложили трговци.

При изградњи су коришћене у то време најсавременије технологије и грађевински материјали, као што су армирани бетон и челичне конструкције. Светлост је у просторије продирала кроз стаклене лучне сводове плафона, које је пројектовао инжењер Владимир Шухов (познат по томе што је касније израдио пројекат чувеног московског радијског торња у Улици Шаболовка - који краси и позадину сајта „Руске речи“).

Тржница са више од 1000 радњи отворена је у децембру 1893.

Историјски музеј

Црвени трг 1

Зграда Државног историјског музеја (који се некада називао Царски руски историјски музеј) изграђена је на Црвеном тргу у последњој четвртини 19. века, на месту које је најпре заузимала Главна апотека, а нешто касније прва зграда Московског универзитета. Изградња музеја је започета 1875. према пројекту архитекте Владимира Шервуда и инжењера Анатолија Семјонова и трајала је шест година. Архитектонски стил зграде био је одређен условима конкурса. Тражило се да Историјски музеј буде изграђен у стилу староруске архитектуре. Зато није нимало случајно што његове куле по форми подсећају на суседну Никољску кулу московског Кремља.   

Московска градска дума (Музеј Владимира Лењина, данас филијала Државног историјског музеја)

Трг Револуције 2/3

Поред Историјског музеја се уздиже грађевина која изгледа као огромна јаркоцрвена властелинска кућа. За неколико генерација совјетских грађана био је то Музеј Владимира Лењина, а данас се у њој налази филијала Државног историјског музеја. Међутим, зграда је грађена од 1890. до 1892. са наменом да у њој буде седиште Московске градске думе. На конкурсу је победио пројекат архитекте Дмитрија Чичагова. Према првобитном плану фасада је требало да буде светлосиве боје. Међутим, након изградње је одлучено да се задржи боја црвене цигле.

Државна благајна

Настасјински сокак бр. 3

На забату ове лепе грађевине у Настасјинском сокаку наведена је њена намена уз године изградње: „Руска зајмовна благајна, 1913-1916“. До Октобарске револуције Зајмовна благајна је била кредитна установа која је давала зајмове на основу заложеног сребра, злата и драгог камења. Зграда је дело двојице архитеката, Владимира Покровског и Богдана Нилуса, који су претходно пројектовали зграду Државне банке у Нижњем Новгороду. У архитектури овог здања мотиви руског неимарства преплићу се са елементима барока.

Росијскаја газета. Сва права задржана.