У Русији ће 2013. бити обележен важан јубилеј: 400-годишњица дома Романових и препорода руске државности. Најсвечанија ће бити прослава у Костроми, јер је Ипатијевски манастир својевремено био колевка династије Романових.
Сматра се да је обитељ 1330. основао татарски велможа Чет, зачетник чувеног рода Годунових. Према манастирском предању, Чет је кренуо пут Москве са намером да ступи у службу код московског кнеза Ивана Калите, али се успут озбиљно разболео. Законачио је на месту где се река Кострома улива у Волгу и ту му се јавила Богородица са апостолом Филипом и свештеномучеником Ипатијем, после чега је био исцељен. Чет се обрадовао и примио православље, а на месту свог ноћног виђења основао је монашку обитељ.
Моћне манастирске зидине послужиле су 1613. као поуздано склониште 16-годишњем Михаилу Фјодоровичу Романову и његовој мајци, монахињи Марти. А живот им је заиста био у опасности. Тада је већ била угашена династија Рјуриковича и за Русију је почео тежак период, који је добио назив „Смутно доба“ и трајао је неколико година. Земски сабор је 1613. за цара изабрао младог Михаила као најближег рођака претходних руских царева и то је био почетак нове царске династије Романових. Пољаци су на све начине покушавали да му онемогуће долазак на престо, јер је њихов царевић Владислав хтео да постане владар Русије. Мањи одред Пољака упућен је у Ипатијевски манастир да убије Михаила Романова, али је успут залутао и наишао на Ивана Сусањина који им је обећао да ће им показати пут, а тајно је послао рођака да упозори монахињу Марту и њеног сина. Као што је познато, Сусањин је одвео одред у непроходну мочварну шуму, где је мучен и убијен, али није открио Пољацима пут до манастира и тако је спасао цара и земљу од страних освајача.
За то време је посланство Земског сабора на челу са архиепископом рјазањским и муромским Теодоритом пристигло у Кострому и 14. марта 1613. је у манастиру одржана литија са главном градском светињом, чудотворном иконом Теодоровске Мајке Божје. Међутим, Михаил није желео да буде цар и неколико пута је одбијао да прихвати одлуку сабора. Био је сасвим млад, а држава је била упропашћена после Смутног доба. И монахиња Марта је са сузама одбијала да благослови ступање сина на престо, јер је добро знала како су кратко владали Михаилови претходници и како је ужасан био њихов крај. Тада их је Теодорит укорио, рекавши да ће руска земља доживети нове невоље и за њих ће пред Богом одговарати Михаил и његова мајка. Чувши то, Романов је сав у сузама пристао да преузме престо и пред иконом Богородице Теодоровске прихватио избор сабора.
Цар је 19. марта кренуо у Москву, праћен мноштвом људи у поворци испред које су ношени крстови и иконе. Тако је почео препород руске државности, а Ипатијевски манастир у Костроми од тада се назива колевком дома Романових.
Романови су обасули обитељ многим богатствима. Храм Свете Тројице је поново саграђен, у њега је послато мноштво скупоцених икона, крстова и различитих црквених предмета, а манастирска библиотека је постала ризница богато укоричених рукописних књига непроцењиве вредности. Овде се до 18. века чувао јединствени летопис који је касније назван Ипатијевски. То је један од најстаријих преписа „Повести о древним временима“.
Данас у обитељи постоји храм Свете Тројице, храм праведног Лазара Четвородневног у крипти, као и храм светих мученика Хрисанта и Дарије. Отворен је за посетиоце и црквени историјско-археолошки музеј. У манастир долазе посетиоци из различитих крајева Русије и света да се поклоне чудотворној икони Богородице Тихвинске, честици ризе господње и честици моштију свештеномученика Ипатија, епископа гангрског.
Руски текст на порталу Министарства културе РФ, культура.рф.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
