Почео главни део позоришног фестивала „Златна маска“

„Златна маска“ је најважнији фестивал и главна награда у руском позоришту. Извор: ИТАР-ТАСС.

„Златна маска“ је најважнији фестивал и главна награда у руском позоришту. Извор: ИТАР-ТАСС.

У Москви је прве недеље марта стартовао драмски програм „Златне маске“, фестивала који диктира живот руске позоришне сцене. „Руска реч“ представља пресек изванредно занимљивог садржаја овогодишње „Златне маске“.

„Златна маска“ није само упадљиви догађај сезоне, она је један од њених главних носилаца. Најважнији датуми московског позоришног календара сваке године су записани на плакату са најавом представа које конкуришу за „Златну маску“, као и оних које се приказују ван конкуренције. Фестивал и позоришна награда окупљају најбоље представе из целе земље, а ван конкуренције се могу видети и страна остварења. „Златна маска“ је најважнији фестивал и главна награда у руском позоришту.

„Маска“ има свој „предтакт“. То су балетске и музичке представе ван конкуренције, које почињу да се дају у Москви крајем фебруара, а у марту долази на ред главни, драмски део фестивала.

Ове године се у руском позоришту одвија смена генерација: у главним категоријама су присутни аутори и редитељи који су пре само три-четири године наступали у номинацији „Експеримент“, тј. у својеврсном „резервату“ неформалног и младог позоришта.

Он се састоји од два дела: први део су номинације, а други је „Нови комад“. Овај други део је заправо годишњи одабир нових представа, наставак „Нове драме“ која се некада одржавала одвојено од фестивала. У номинацијама могу да учествују позоришне представе постављене у току прошле године како по класичним, тако и по савременим драмским текстовима, док се у „Новом комаду“ увек приказују само најновије представе (многе од њих се често постављају на сцену неколико дана пред почетак „Новог комада“) и само по савременим актуелним текстовима.

„Нови комад

Ове године ће у „Новом комаду“ учествовати многе представе постављене по документарном материјалу, с тим што су аутори једног дела тих представа редитељи из руске провинције. Представу Краснојарског позоришта „Младић са десне обале“ поставио је редитељ Роман Феодориди по интервјуима на свакондневне теме које су учесници његове групе водили са младим делинквентима из криминогене средине. У истом духу је комад престоничког Театра.Doc „Песме нашег затвора“, инсценација групе редитеља по материјалу прикупљеном за време посета затворима. „Наш разред“ варшавског Позоришта на Вољи, који је поставио Ондреј Списк по већ познатом комаду Тадеуша Слобођанека, прича о житељима малог пољског села Једвабне. Пре рата је у њему био једнак број Пољака и Јевреја, али чим су схватили да се Немци приближавају, староседеоци су спалили знатан део кућа својих суседа Јевреја. Може се рећи да је и ова представа документарна, јер се драматург ослањао на материјале које је сам пронашао у архивима. Представа не говори толико о самом обрачуну са Јеврејима, колико о томе како Пољаци живе са тим искуством.

Аутори представа приказаних у оквиру „Новог комада“ траже јунака нашег доба. У представи петербуршког ON.Театра „Патике“, чија је редитељка Љубов Стрижак, главни јунак је хипстер, представник аполитичног младог поколења које је дошло на смену каријеристима 2000-их. Приказан је један уобичајени дан младића који воли музику и проводи време по журкама, али се разуме у многе ствари. Он на крају неће купити нове патике, али ће га зато повући вртлог историје која се одигравала на улицама Москве у пролеће 2012.

„Златна маска

Ове године се у руском позоришту одвија смена генерација: у главним категоријама су присутни аутори и редитељи који су пре само три-четири године наступали у номинацији „Експеримент“, тј. у својеврсном „резервату“ неформалног и младог позоришта.

„Златна маска“ није само упадљиви догађај сезоне, она је један од њених главних носилаца. Најважнији датуми московског позоришног календара сваке године су записани на плакату са најавом представа које конкуришу за „Златну маску“, као и оних које се приказују ван конкуренције.

На пример, представа „Двоје у твојој кући“ редитеља Михаила Угарова и Талгата Баталова из Театра.Doc, која говори о односима између агената белоруског КГБ-а и породице председничког кандидата у Белорусији Андреја Сањикова док је овај био у кућном притвору, сада се бори за „маску“ у номинацији „мале позориштне форме“. У истој номинацији је одмах до њега инсценација младог Московљанина Дмитрија Волкострелова „Зла девојка“ по комаду белоруског драматурга Павла Пјашка.

Весела представа Дмитрија Кримова „Горки-10“ залази у историју и прави лакрдију од совјетске револуционарне уметности, где се уметничка и редитељска решења третирају као „сценографски театар“ у коме се ствари, симболи и конструкције увек налазе у центру драматуршке структуре. Позориште „Близу Куће Станиславског“ приказује комад под називом „Окупација је право задовољство“ по повести Татјане Јегорове. И ова представа задире у прошлост и прича о свакодневници и схватањима совјетских војника који су служили у Западној армијској групи у Немачкој, као и њихових суседа Немаца.

У номинацији „Велики спектакли“ учествује „Година у којој се нисам родио“ Константина Богомолова. То је прича о детету рођеном средином 70-их, које је налазило и губило своје наде заједно са својом земљом. Конкуренти су му двојица немачких редитеља који су радили у руском позоришту. Један је Томас Остермајер из берлинског позоришта „Шаубине“. Он је у московском Театру Нација поставио на сцену „Госпођицу Јулију“ по Августу Стриндбергу са учешћем руских глумачких асова Јевгенија Миронова, Чулпан Хаматове и Јулије Пересилд. Други је Матијас Лангхоф, који је у саратовском Театру Младог гледаоца поставио на сцену комад „Софокле. Едип. Тиранин“.

„Експеримент

Занимљиво надметање се назире у номинацији „Експеримент“. Театар.Doc представља своју политичку фарсу „Берлуспутин“ – врло јетку и смешну инсценацију комада „Двоглава аномалија“ нобеловца Дарија Фоа. Представа је већ освојила награду за извођење на улици, када је у мају прошле године одиграна у скраћеној верзији у протестном логору опозиције „Окупај.Абај“. Такмац ће му бити крајње оригинални „Узбек“, монодрама Талгата Баталова која је постављена на сцену Театра „Јозеф Бојс“. Аутор прича о својој асимилацији у Русији. Претендује на награду и засићени визуелно-драмски перформанс Филипа Григорјана „Пун месец“, као и „Прича о Војнику“, која је постављена на сцени „Платформе“ заједничким напорима плесног театра „Цех“ и холандске плесне трупе „Club Guy and Roni“. То је међужанровска инсценација где је музика Стравинског у обради композитора Алексеја Сисојева синхронизована са текстом Јекатерине Бондаренко која причу о војниковом доласку из рата преноси у наше доба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.