„Русификација“ Европе

„Русификација“ са словним грешкама: натпис у Црној Гори. Извор: leah_tln.

„Русификација“ са словним грешкама: натпис у Црној Гори. Извор: leah_tln.

У европским градовима има све више табли са руским натписима и у њима је све видљивији утицај руског бизниса. Експерти говоре о убрзаној „русификацији“ Старог света, а неки покушавају да протерају „претерану количину ћирилице“.

На улицама европских градова је све чешће се може чути разговор на руском језику, све је више табли са руским натписима, све јачи је утицај руског бизниса. Многи експерти говоре о убрзаној „русификацији“ Старог света.

Тај процес, по свему судећи, толико добија на интензитету, да чак изазива узрујаност власти на локалном нивоу. У штампи се као пример посебно истичу чешки градови Карлове Вари и Маријанске Лазне, који се посебно допадају грађанима Русије. Руски туристи радо долазе овамо, али има и много Руса (тј. оних чији је матерњи језик руски) који имају дозволу за трајан боравак у Чешкој и једноставно живе у овим градовима. То се види и на први поглед по обиљу уличних реклама на руском језику. „Свуда има ћириличних натписа: на рекламним стубовима, у излозима продавница, на преносним рекламним паноима који су ланцима привезани за уличне фењере или саобраћајне знаке, што је врло необично за чешке прилике“, саопштава на свом сајту немачка радио-станица DW.

У једном тренутку се управа града Маријанске Лазне ужаснула од толиког обиља реклама на руском језику и донела одлуку да се табле са натписима доведу у ред тако што ће ипак преовладавати латиница. Тај наизглед локални догађај имао је одјека у целој Чешкој. Од раскида са Русима је прошло две деценије, и Чеси су сада изненада констатовали да се феномен руске културе враћа у њихов живот. Исто се може рећи и за становнике других источноевропских земаља.

Табла са натписима у Црној Гори. Осим „Руског правника“ само још борци НОР-а користе ћирилицу. Извор: leah_tln.

Штавише, није реч само о оним земљама које су некада биле у зони совјетског утицаја. У овом контексту се сада може поменути и престоница Француске. Многи сведоче да се Париз „русифицира“ исто као и Берлин (као, уосталом, и други економски центри Немачке). Млада Рускиња-менаџер је неодвојиви атрибут већине бутика које познате фирме држе у Милану и другим центрима високе моде. На пример, власти италијанске регије Марке одлучиле су да уведу медицинске услуге на руском језику, с обзиром да су новчана средства руских туриста веома важан извор прихода у регији. За руске туристе се у Италији каже да су они златна жила туристичког и хотелијерског бизниса.

И у Шпанији се примећује доминација руских туриста, на којима се држи сав туристички бизнис. Према подацима шпанских власти, у 2012. години земљу је посетило преко милион туриста из Русије. Прилив туриста је у односу на претпрошлу годину удвостручен. По речима шпанских туристичких агенција, туристи из Русије се разликују од туриста из других земаља по томе што остављају у Шпанији двоструко више новца. Отприлике две трећине грађана Русије закупљује апартмане, а једна трећина закупљује виле или куће.

Према томе, потпуно је разумљива тежња локалног бизниса да разговара са потрошачем на истом језику. Па ипак, експерти сматрају да реч „експанзија“ не одражава право стање. Било би погрешно тврдити да Европа доживљава „руску инвазију“. Са друге стране, свакако је очигледно да се у Европу инфилтрира „руски новац“, ако ништа друго (уколико новац уопште може имати национални предзнак).

Дмитриј Александров, шеф одељења за аналитичка истраживања Инвестиционе групе „Универ Капитал“, објашњава: „То је пре свега појава везана за трговину. Ми сада говоримо о Европи, али могли бисмо, рецимо, да се сетимо и Турске или Египта, где скоро сваки дечак који нешто продаје на пијаци уме да каже неколико најважнијих фраза на руском језику. Интензивно учење руског језика или активирање ранијих знања условљено је искључиво потражњом од стране солвентних руских туриста или емиграната који добијају трајни боравак у овим земљама. Чим опадне потражња (ако опадне), одмах ће нестати и рекламе на руском језику. Ја сам склон да у томе видим чисто економски фактор, тј. ситуацију када бизнис реагује на главног купца, руководећи се правилом да је ‘муштерија увек у праву’. То је прилично честа појава. Свака земља има могућност да се на овај или онај начин супротстави масовној употреби страног језика на својој територији“.

„Русијификација“ Европе не представља претњу за фундаменталне европскве вредности. То је само механизам који омогућава да се природним путем формирају најповољније околности и за староседеоце, и за предузимаче, и за успостављање добросуседских односа између тако различитих, а тако сличних делова огромног европског континента.

Као аргумент у корист таквог става могу да послуже статистички подаци. Експерти су констатовали да је током 2012. нагло повећан прилив туриста из Русије, и то нису обични туристи, него људи који имају довољно новца и самим тим чине приметан фактор који дефинише економске приоритете. Компанија за мониторинг Euromonitor International је дошла до података да су у протеклој години европске продавнице и елитни бутици продали руским туристима робу у вредности од 24 милијарде долара. Поред тога, у многим државама Руси предњаче по куповини непокретне имовине, и то не само стамбеног простора. Управо из тих разлога се и усталило мишљење да је на европском континенту наступио „руски период“.

Занимљиво је што долази до својеврсне нивелације менталитета. Раније су становници Европе гледали Русе са готово нескривеним презиром, а сада их много више поштују, па чак и њихово екстравагантно трошење новца доживљавају као стратешки оправдану инвестицију. Јасно је да европски бизнис не може игнорисати реалност. Осим тога, он се не прилагођава само економској ситуацији, него и променама на друштвеном плану. Због свега тога русофоби пате, русофили ликују, а експерти покушавају да осмисле новонасталу ситуацију.

Поменути проблем има још један занимљив аспект. Почели смо разговор од табли са руским натписима. Очигледно је да су оне намењене потрошачима и корисницима услуга који говоре руски. Међутим, у данашњој Европи Руси све чешће и сами постају продавци: отварају продавнице, хотеле, салоне лепоте и баве се другим разним врстама уносног, и што је најважније, легалног бизниса. Дешава се да у једној улици неког европског града, на пример Берлина, има неколико продавница које држе Руси. Називи тих продавница су на немачком, али је јасно да присталице теорије „новог руског периода“ и њих могу да уврсте у своје спискове.

Наравно, развој руског бизниса у Европи има и своје потешкоће. Поред сасвим објективних разлога (међу којима се може поменути конкуренција) постоје и разлози везани за метастазе Хладног рата које су још увек присутне у подсвести европског друштва. Иза жеље да се руском бизнису спречи улазак у Европу не крију се економски, него политички разлози. Појединцима се из неког разлога чини да компанија руског порекла не може поштено да се бави бизнисом.

Таква позиција се лако објашњава. Довољно је само сетити се руско-европских односа из недавне прошлости. Међутим, ново доба диктира и нове ставове. „Русијификација“ Европе не представља претњу за фундаменталне европскве вредности. То је само механизам који омогућава да се природним путем формирају најповољније околности и за староседеоце, и за предузимаче, и за успостављање добросуседских односа између тако различитих, а тако сличних делова огромног европског континента.

Росијскаја газета. Сва права задржана.