Музика руског пролећа

Ове године нас пролеће оставља мало дуже у нади и у ишчекивању топлих сунчаних дана. Стога вас „Руска реч“ позива да уроните у свет музике коју су на тему пролећа написали највећи руски композитори.

Николај Римски-Корсаков: Опера „Сњегурочка“

Николај Рерих. „Сњегурочка и Лел“ (1912). Музеј Николаја Рериха, Њујорк.

Филозофско музичко дело Николаја Римског-Корсакова „Сњегурочка“ посвећено је чудесном изобиљу које краси нашу природу. Радња опере се одвија у пролеће када природа поново оживљава и осваја нас својом неописивом лепотом. Пролећна лепота у опери представљена је ликом Сњегурочке чији је отац Мраз а мајка Пролеће. Пошто је рођена од Мраза, Сњегурочка не зна за љубав. Њена мајка Пролеће види патњу своје кћери и после много молби уплакане Сњегурочке пристаје да својој кћери подари за њу погубну способност да воли. Сада срце Сњегурочке зна шта је љубав, али се њена снежно хладна лепота топи. Опера се завршава величанственом и свечаном химном Јарилу-Сунцу, у чијој сенци полако нестаје крхка нежност Сњегурочке.

Све сцене у опери којима се осликава свакодневни живот – прослава Масленице, веселе песме и игре у колу, песме пастира, сватова – прожете су лирским мотивима расцветале пролећне природе.

Николај Римски-Корсаков (1844-1908): Опера „Сњегурочка“: Пролог (одломак). Изводе: Хор и оркестар Бољшог театра СССР. Диригент: Кирил Кондрашин, 1946.

Дмитриј Шостакович: „Пролећни валцер“ из филма „Мичурин“

Петар Петровичев: Вишње у цвату (1919). Државни Владимиро-Суздаљски историјско-архитектонски и уметнички музеј.

У један прелепи врт одвешће вас „Пролећни валцер“ који је написао Дмитриј Шостакович за филм „Мичурин“. Иван Мичурин је био светски познат биолог и селекционар. Цео свој живот посветио је биљкама. Захваљујући њему створене су многе нове сорте воћака. Ништа у животу није тако волео као да гледа како се рађа нови живот из малих семенки. „Пролећни валцер“ нас уводи у расцветали пролећни врт Ивана Мичурина, где се на стотине младих стабала обасутих зрацима дугоочекиваног сунца буде из сна и рађају нови живот. А када дају своје плодове, њихово семе пада на земљу и опет следи нови почетак.

Дмитриј Шостакович (1906-1975): Балетска свита бр. 2 - Пролећни валцер („Мичурин“).

Петар Чајковски: „Годишња доба“

Исак Левитан: Март (1895). Државна галерија „Павел Третјаков“, Москва.

„Годишња доба“ Чајковског чини клавирски циклус састављен из 12 делова од којих је сваки посвећен одређеном месецу. У овим музичким комадима Петар Иљич је забележио своја осећања, занос, доживљаје и сцене из живота које су непосредно везане за сваки од њих.

Комад посвећен марту под називом „Шевина песма“ изазива расположење раног пролећа, када се у нерастопљеном снегу појављују шупљине кроз које први сунчеви зраци буде успавану природу. Док још зима не жури да напусти наше крајеве, једино звонки цвркут шеве најављује свима долазак пролећа.

Петар Чајковски (1840-1893): Годишња доба - Март: Шевина песма. Изводи: Игор Ласко, клавир.

Продорни гласови ових малих птица труде се да пробуде све око себе. После дугих зимских дана прве се рађају висибабe. Свој други пролећни комад посвећен априлу Чајковски је зато и назвао „Висибаба“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Подснежник_serbianEndIgnore_“). Њени цветови нам први наговештавају пролећe док још увек наоколо лежи снег. Одговарајући на зов распеваних птица, свеже зелене висибабe подсећају нас да стиже ново доба године.

Петар Чајковски (1840-1893): Годишња доба - Април: Висибаба. Изводи: Игор Ласко, клавир.

Посвећен мају, комад „Беле ноћи“ одводи нас у мајске беле ноћи Санкт Петербурга, за који је Чајковски био веома везан. У том граду је протекла његова младост, тамо је постао композитор. Осликавајући природу која је у стању да споји две тако несродне појаве као што су ноћ и дневна светлост, композитор је овим комадом покушао да изрази преплитање сложених људских осећања. Већ са првим акордима слушаоце обузима романтика белих ноћи.

Петар Чајковски (1840-1893): Годишња доба - Maj: Беле ноћи. Изводи: Игор Ласко, клавир.

Сергеј Рахмањинов: Кантата „Пролеће“

Кузма Петров-Водкин: Пролеће, фрагмент (1935). Руски државни музеј, Санкт Петербург.

Ово дело Сергеја Рахмањинова говори нам о драматичним дешавањима у време раног пролећа: о љубави и превари која нагони на убиство. Овде природа не представља само окружење, већ је важан учесник у сваком догађају. Тако на пример „Зима чупава“ уз хук „песме-мећаве зимске“ нагони главног јунака који је нашао своју жену са љубавником да је убије. Али пролеће се изненада појављује и проповедајући љубав, смирење и трпљење успева да ублажи гнев главног јунака и наводи га на опроштај. Ово дело не одликују нежни и топли тонови природе која оживљава. Пролеће у кантати Рахмањинова поседује снажан и садржајан звук који одлучно буди нова и узвишена осећања у човеку. „Долази-шушти Зелени шум. Зелени шум, пролећни шум!“ – то је главна химна Рахмањиновљевог пролећа.

Сергеј Рахмањинов (1873-1943): Пролеће (кантата). Изводи: Државни академски симфонијски оркестар СССР. Диригент: Јевгениј Светланов, 1984.

Александар Глазунов: Балет „Годишња доба“

Василиј Башкејев: Плаво пролеће (1930).  Државна галерија „Павел Третјаков“, Москва.

У овом бајковитом балету Александра Глазунова пролеће је у нашим очима лепршаво и шаролико. Окружује нас птицама, цвећем и топлим поветарцем Зефиром. После прве балетске сцене „Зима“ из шуме истрчавају два седокоса патуљка и варницама од камена пале пламен који одгони Зиму и њене верне слуге Снег, Лед, Мраз и Град. Уместо снега све је прекривено цвећем. Доласком птица коначно почиње Пролеће. Главна тема балета је вечно поновно рађање Природе и Живота.

Александар Глазунов (1865-1936): Годишња доба - Пролеће.

Игор Стравински: Балет „Посвећење пролећа: слике из паганске Русије“

Николај Рерих: Посвећење пролећа (1910). Ова илустрација је коришћена на премијери „Посвећења пролећа“ у Паризу 1913.

„Посвећење пролећа“ Игора Стравинског одводи нас у свет паганске Русије. Како би дозвали земљу из њеног зимског сна, наши преци су приносили изабрану младу девојку као жртву пролећу, путем ритуала у којем она игра до смрти.

Пролећне игре у колу, обреди клањања земљи, предсмртни плес младе девојке и друге ритуалне игре узајамно су прожети са звуковима пролећа које се расцветава. Композитор је на свој начин пролеће изразио исконском снагом ритма и огромним енергетским набојем. Компликовни контрапункт и изобиље неправилних ритмова показују дубину осећаја наших предака према ритмовима и звуковима пролећа.

Овај балет се сматра једним од најсложенијих дела у историји музике.

Игор Стравински (1882-1971): Посвећење пролећа / Слике из паганске Русије - Весници пролећа (Плес младих девојака). Изводи: Државни академски симфонијски оркестар СССР. Диригент: Јевгениј Светланов, 1966.

Росијскаја газета. Сва права задржана.