Србија са палете руских сликара

Од 1. до 12. маја у Централном дому уметника у Москви одржава се изложба под називом „Србија са палете руских сликара“. Изложба је приређена захваљујући сликарки Мирјани Стојановић, која је организовала путовање руских уметника у своју земљу, Србију. Руски уметници чији су радови представљени на овој изложби почели су да се упознају са културом и лепотама Србије у септембру  2011. посетивши Сремске Карловце и етно-село Сирогојно на Златибору.

У различито време у Србији су сликали заслужни уметник руске републике Мариј Ел Сергеј Алдушкин, заслужни уметници Русије Дмитриј Нечитајло, Валериј Гераскевич, Иван Тарасјук, више чланова Савеза ликовних уметника Русије, као и млади уметници Сергеј Дорохов и Данил Чепик, који ове године треба да дипломирају на Московској државној ликовној академији „Василиј Суриков“.

Назив изложбе је организаторима дошао једноставно, као да је слетео са сликарске палете, сасвим неочекивано и намерно са нијансом српског изговора. Под овим називом су се ујединили ствараоци из различитих крајева Русије, који су Србију видели на потпуно различит начин.

Кад човек посматра како се пред његовим очима рађа уметничко дело, он поново доживљава оно што је у детињству за њега било чудо. Међутим, још невероватније је када постане сведок тога како после топлог јесењег дана проведеног у Сремским Карловцима десет уметника ствара дела која нимало не личе једно на друго. Слике су толико различите по техници, композицији, боји и расположењу да изгледа невероватно да приказују једно исто место на земаљској кугли. У том тренутку човек схвата да на Земљи има много више градова него што их је уписано на географској карти, јер свако уметничко дело је нека врста Нове Земље, коју је креирала уметникова фантазија.

Тако се на сликама Сергеја Алдушкина Србија појављује као лирска земља, код Јелене Афанасјеве и Вере Ахмедове као поетска, код Валерија Гераскевича она је монументална и кубистичка, код Сергеја Дорохова кинематографска, код Александра Шилова симболичка, а код Данила Чепика она је приказана као изворна, првобитна земља. На мајсторским акварелима Сергеја Алдушкина, насликаним техником „Alla prima“, Србија је прожета духом 19. века, где међу пространим планинским крајолицима погледом проналазимо кућу у српском националном стилу. Као контраст се појављују радови Валерија Гераскевича, на којима је представљена урбана, индустријска Србија, са модерним графитима на оградама, грађевинским крановима и високим зградама подигнутим у различитим архитектонским стиловима. А ако се човек попне у брда, упознаће сеоску Србију, изворну, са високим пластовима сена, дугим приземним кућама и разгранатим дрвећем, као на сликама Данила Чепика, младог, али зрелог и оригиналног уметника, у чијем стваралаштву видимо спонтано комбиновање традиција западноевропског сликарства 16. и 20. века.  

Доживљај родног града постаје потпунији када је он приказан из неочекиваног угла, који може да опази само истински уметник. И тек након „археолошких истраживања“ непознатих углова посматрања, човек се поново заљубљује у свој град, као на први поглед. Убеђена сам да ће изложба код посетилаца изазвати жељу да пронађу управо ове драге, добро познате призоре, или да, можда, открију своја сопствена омиљена места, посетивши невероватно разнолику и живописну земљу Србију.

Организатор изложбе је Српска дијаспора у Москви, уз подршку Амбасаде Републике Србије у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.