Пионирски кампови и даље радују децу

Летовања у пионирским камповима пуна су упечатљивих доживљаја, па зато и данашњој деци остају у сећању као једна од најлепших успомена из детињства. Извор: ИТАР-ТАСС.

Летовања у пионирским камповима пуна су упечатљивих доживљаја, па зато и данашњој деци остају у сећању као једна од најлепших успомена из детињства. Извор: ИТАР-ТАСС.

Пионирски кампови, који су се појавили у СССР-у, постоје и данас. Они данашњој деци нуде здрав одмор уз строгу дисциплину и традиционалне шале, старе више деценија.

У Совјетском Савезу највећа награда за сваког ученика био је одлазак у пионирски камп, на обале топлог мора. То је, међутим, било скупо и тешко изводљиво, па је већина деце одлазила у кампове недалеко од куће, у оближњу шуму или на обалу реке. Пионирске кампове у најкраћем можемо описати као дечја опоравилишта у којима је организован активан забавни и здравствени програм.

У камповима је владала готово војничка дисциплина. Све се одвијало по распореду: устајање, доручак, ручак, забава, вечера, повечерје и спавање. Током лета било је три смене, свака по три недеље. Деца су, углавном, у камповима проводила по једну смену, мада су нека остајала читаво лето. Осамдесетих година у Совјетском Савезу било је преко четрдесет хиљада пионирских кампова у којима је летовало око десет милиона ученика.

Пет најпопуларнијих шала у пионирском кампу

Паста за зубе. Главни хит је била следећа шала: пасту истиснути на длан заспалом другу, а онда га пером заголицати по носу или образу. Жртва ће све остало урадити сама.

Пада плафон. Изнад заспалог би најпре раширили чаршав, а онда би га нагло пробудили повицима: „Брзо устај, пада нам плафон!“.

Венац од одеће. Ноћу би сву одећу која је у соби везивали у венац и њиме украшавали собу. Ујутру се нико није могао обући док не одвеже венац.

Свраб. Ако се под чаршав наспу мрвице чаја, жртва ће се целе ноћи врпољити и чешати.

Изношење из собе. Ако жртва „чврсто спава“ износили су је у ходник или тоалет заједно са креветом. Када су ноћи биле топле, оне који „најчвршће спавају“ износили су напоље.

„Скоро сваког лета сам одлазила у пионирски камп у близини Кисловодска, прича пензионерка Наталија. Када нисам одлазила у камп, чинило ми се као да лета није ни било. Врло често смо ишли на планинарење. То нису биле озбиљне експедиције, пели смо се на ниже планине. У кампу се живот одвијао по строгом распореду, али смо ми девојчице ипак проналазиле начин да тајно одемо у град. Истина. Инструктори би то увек сазнали. За казну смо остајале у соби док остали иду у дискотеку.“

Пионирска организација формално више не постоји, али кампови су опстали,и у њима се скоро ништа није променило. Сачувале су се и традиционалне шале.

Сви који су бар једном летовали у пионирском кампу сећају се шале са пастом за зубе. Њоме су ноћу мазали све из кампа. То је била главна дечја забава. Дечаци су се прикрадали у женске собе и девојчицама мазали лице зубном пастом. Пошто је паста хладна, жртва ће се одмах пробудити ако се она истисне директно на лице. Зато је постојало неписано правило да тубу са пастом најпре треба загрејати уз тело. Ова шала се једноставно и лаконично звала „мазање“. „Данас ћемо да мажемо девојчице“, договарали су се дечаци, а жртве би говориле: „данас су нас мазали“.

„Летовала сам у дечјим камповима пет година заредом“, каже студенткиња Викторија. „Тамо је сваки дан био испланиран и пун различитих дешавања. Одлазили смо у дискотеку, или смо имали неки тематски дан, на пример, „дан Нептуна“ или „изврнути дан“, када су се дечаци одевали као девојчице, а девојчице као дечаци. Често смо играли карте или друге игре, а онај ко изгуби морао је да извршава различите необичне и смешне задатке. Рецимо, морао је да једну исту особу петнаест пута пита: 'Где је тоалет?' или да пола дана носи неки смешни натпис. Инструктори су подржавали такве шале и подбадања. Ко не намести кревет или не уради оно што се од њега тражи могао је очекивати да га ноћу 'намажу', да му сакрију папуче или нешто слично.“

У БРОЈКАМА

У свим камповима се традиционално организује такозвана „Краљевска ноћ“. То је последња ноћ у смени. Те ноћи сви замишљају жеље, опраштају се од кампа, а ако је камп на мору, изводи се читав ритуал опраштања од мора. Млађа деца, уз мало лукавства, брзо одлазе на спавање. Те вечери једно по једно дете прође „стазом жеља“, а онда мора да ћути до јутра да би се жеља испунила. Наравно, у потпуној тишини малишани брзо заспе. Старија деца не спавају читаве ноћи. Гађају се тоалет-папиром, имитирају једни друге, задиркују оне који ипак заспе. Инструктори се труде да тај општи хаос држе под контролом, да се неко не повреди или озбиљно не наљути.

„Трудили смо се да децу максимално ангажујемо и забавимо“, каже Иван који је радио као пионирски инструктор док је студирао на учитељском факултету. „Схватио сам да не могу да им забраним да нешто ураде, већ само могу да се договорим са њима. Имао сам среће јер су у мојој групи била деца узраста од 12 до 13 година. У том узрасту више нису тако недоказани као малишани, а још нису бунтовни као нешто старији тинејџери. Говорио сам им да ме не доводе у непријатне ситуације пред управом кампа, а да ћу им ја дозволити све што могу и максимално их штитити.“

Дечји камп је социјална институција која не доноси никакав приход. Данас такве кампове имају само велика предузећа, министарства и друге државне институције. Многа предузећа временом затварају кампове јер им је исплативије да деци својих запослених плате одмор у другим камповима него да читаве године финансирају свој камп и особље које у њему ради. Летовања у пионирским камповима пуна су упечатљивих доживљаја, па зато и данашњој деци остају у сећању као једна од најлепших успомена из детињства.

Росијскаја газета. Сва права задржана.