За детињство са руским цртаним филмовима

Богати свет руских цртаних филмова био је право откриће за младу српску публику. Фотографија: Дмитриј Ткаченко.

Богати свет руских цртаних филмова био је право откриће за младу српску публику. Фотографија: Дмитриј Ткаченко.

У Ваљеву је завршен фестивал на коме су српска деца, навикнута искључиво на америчке и јапанске цртане филмове, први пут заронила у нови и потпуно другачији свет руске анимиране кинематографије, за коју кажу да је „најбоља и најпозитивнија на свету“.

Србија је ових дана била домаћин једне изузетне културне манифестације. Током фестивала Дани руског дечјег филма одржаног у Ваљеву српска деца су имала јединствену прилику да се упознају са руским цртаним и анимираним филмовима. Фестивал је свечано отворен 24. априла и трајао је скоро целу седмицу. На свечаном отварању у највећој ваљевској сали окупила се бројна публика. Осим деце која су радознало и одушевљено посматрала чаролије руске анимације, у публици је било и много одраслих које је овај догађај заинтересовао. И деца и одрасли су своју радозналост испољили отворено и искрено. Наиме, последњих неколико деценија српска деца, као и њихови родитељи, навикла су на цртане филмове углавном америчке и јапанске производње, а сада су открила један потпуно нови свет, свет руског Вини Пуа, Крцка Орашчића, три богатира и других омиљених руских цртаних ликова.

Отварању Дана руског дечјег филма претходила је изложба „Кинематографија на дечјем цртежу“ на којој су представљени најбољи радови са ликовног конкурса одржаног у Русији 2012. Изложбу је отворила победница конкурса, тринаестогодишња Марија Чамкина из Шацка (Рјазанска Област).

Директор Дана руског дечјег филма, Филип Кудрјашов, на отварању фестивала најпре је поздравио госте, а затим је испричао како се родила идеја о приказивању руских цртаних филмова у Србији:

„Овај догађај није спонтано организован. Напротив, своју делатност у Србији започели смо приближавањем руске књижевности српским читаоцима. Уручили смо књиге школама, библиотекама и манастирима. Организовали смо и братимљење Московског центра за образовање и Ваљевске гимназије. Тако смо постепено стигли и до овако великог и значајног догађаја намењеног деци, која су наше највеће благо.“

О значају ове манифестације говорили су и високи званичници који су били гости фестивала. Први секретар амбасаде Руске Федерације у Србији Валентин Кољасјев је рекао:

„Посебно ме радује што је у овој сали тако много деце која ће, надам се, након овог фестивала пожелети да науче руски језик. Зашто да уче баш руски? Зато што сматрам да су руски цртани филмови најбољи и најпозитивнији цртани филмови на свету. Мислим да ће се многи сложити са мном.“

Један од циљева фестивала био је и да се деца у Србији подстакну на учење руског језика. Фотографија: Дмитриј Ткаченко.

На свечаном отварању фестивала приказан је анимирани филм „Он и она“ (по драми Н. Гогоља „Старовременске спахије“) који је режирала Марија Муат, добитница руске националне филмске награде „Ника“. Такође су наступила три српска музичка ансамбла која су изводила музику из руских дечјих анимираних и играних филмова. Аљона Богуш, директорка Добротворног фонда Оксане Фјодорове „_serbianBeginIgnore_Спешите делать добро!_serbianEndIgnore_“ („Не оклевајте да чините добро!), уручила је признања „За допринос развоју и јачању пријатељства деце Русије и Србије“. Добитнице признања су: Ирина Миљковић, председница координационог савета руских сународника који живе у Србији, Наталија Коцев, руководилац српског одељења Међународног друштвеног фонда јединства православних народа и Марина Вучковић, председница друштва српско-руског пријатељства „Пуковник Рајевски“ из Трстеника. У свом видео обраћању учесницима Дана руског дечјег филма Оксана Фјодорова је, између осталог, рекла:

„Ови Дани руског дечјег филма у Ваљеву носе назив 'Бајке нашег детињства', и ја сам уверена да ће свима вама подарити незабораван осећај бајковите топлине и срдачности. На фестивалу ћете видети цртане филмове које деца у Русији највише воле. Нека ови Дани руског дечјег филма буду спона пријатељства међу децом из различитих земаља, и нека то пријатељство јача захваљујући заједничкој љубави према руским цртаним филмовима!“

Током фестивала, 25. априла, одржан је округли сто „Русија-Србија: бајке нашег детињства“, на коме су разматране могућности руско-српске културне сарадње и реализације заједничких пројеката у области образовања и васпитања најмлађих. Учесници округлог стола из Русије српским колегама су предложили различите облике даље сарадње, као што су: популаризација руских анимираних и цртаних филмова, оснивање дечјих студија анимације, објављивање књига руских дечјих писаца на српском језику, реализација образовних програма креираних у Русији. Наставници и ученици српских школа позвани су да учествују на руским дечјим ликовним конкурсима.

У оквиру округлог стола дечји писац Јелена Усачова је представила књиге савремених руских писаца, а руководилац дечјег социјалног пројекта „Спасајкин“, Лариса Решуљска, је са српским колегама договорила покретање пробне кампање и одржавање огледних часова опште безбедности у српским школама. Часови ће се одвијати по заједничком српско-руском програму обуке деце за примену безбедносних мера у различитим животним ситуацијама које ће побољшати њихову општу безбедност.

Организатори фестивала су саопштили да су поред филмских пројекција уприличене и посете сеоским школама у околини Ваљева. Уметнички руководилац студија „Пчела“ режисер Марија Муат и продуцент Ана Џиојева упознале су децу са савременим достигнућима руске анимације и на тај начин покушале да додатно стимулишу учење руског језика у Србији. Такође су организоване посете ваљевским издавачким кућама и штампаријама ради проналажења могућности за сарадњу и издавање руских књига и часописа на српском језику.

Учесник фестивала, професор Олег Рајев, одржао је 26. априла студентима техничке школе у Ваљеву предавање о настанку 3D технологије у руској кинематографији. Предавање под врло интересантним називом „Да ли је 3D технологија настала у Русији?“ изазвало је велико интересовање слушалаца. Професор Рајев је говорио о стерео озвучењу у кинематографији и о тајнама појаве треће димензије на филмском платну и на екрану. Истог дана је у Техничкој школи представљен пројекат студија анимације „_serbianBeginIgnore_Чайка – Стайка_serbianEndIgnore_“ („Галеб из малог јата“). Пројекат је намењен деци која желе да науче како се праве цртани филмови од пластелина.

Дани руског дечјег филма затворени су 27. априла. На затварању фестивала уручена су признања гостима из Русије и српским представницима. Овогодишњи фестивал сигурно може послужити као добар пример свима који желе да популаришу руску културу у иностранству, а пре свега у Србији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.