Невиђена лепота за Ивана Грозног

У част рођења Иван Грозног 1532. се на стрмој обали реке Москве појавило здање невиђене лепоте. Црква Вазнесења, обавијена тајнама и легендама, била је први камени шаторасти храм у Русији. Ова јединствена појава карактеристична је само за староруску архитектуру и не среће се нигде другде у свету.

Архитекта се ослањао на традицију своје отаџбине - Италије, али је ипак испоштовао и искуство раног староруског неимарства и користио је елементе дрвених шаторастих цркава. Илустрације љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

По предању, Василије III заповедио је да се подигне овај храм у част рођења дуго очекиваног наследника који је касније ушао у историју као Иван Грозни. Цар је послао своје људе у Италију да отуд доведу најбољег архитекту и већ 1532. на стрмој обали реке Москве појавило се здање невиђене лепоте. Био је то један од првих камених храмова са шаторастом куполом, и касније су многе цркве грађене по угледу на њега, и грађене су само у Русији. У Европи није било ничег сличног ни пре, ни после овог храма.

Претпоставља се да је градитељ био Италијан Петрок Мали. Он је без двоумљења одбацио каноне византијског монументализма и окренуо се префињеној естетици Ренесансе. У храму је све било урађено по новим принципима. Нема „закомара“, тј. спољних делова кровне конструкције који својим обликом осликавају унутрашње сводове, нити тамбура са прозорима, тј. нема архитектонских елемената који су били традиционални за руске цркве претходног периода, а и унутрашњост храма има скромније габарите – свега 100 метара квадратних. Уместо традиционалне куполе здање се завршава вишестраном пирамидом. Архитекта се ослањао на традицију своје отаџбине, али је ипак испоштовао и искуство раног староруског неимарства и користио је елементе дрвених шаторастих цркава.

Карактеристике староруског православног храма

„Закомара“ – спољни део кровне конструкције који својим обликом осликава унутрашњи свод.

„Кокошници“ – декоративни елементи који се надовезују на „закомару“, али својим обликом не осликавају унутрашњи свод.

Тамбур са прозорима – цилиндрични део кровне конструкције са прозорима који осветљавају унутрашњост. Олтарска апсида је истурени део храма окренут према истоку.

Купола – конструкција која покрива храм. По облику је налик на полусферу.

Када је градња завршена, народ је похрлио са свих страна да види породични храм династије Рјуриковича. О њему се говорило као о чуду. „Беше црква она веома чудна висином и красотом и светлошћу. Таквих раније није било у Русији“, записао је тадашњи летописац са нескривеним одушевљењем. Време је протицало, а слава овога храма се није гасила. Од изградње је прошло нешто више од 300 година када је француски композитор Хектор Берлиоз посетио Москву и касније написао: „Ништа у животу ме није тако задивило као споменик староруске архитектуре у селу Коломенско. Много тога сам видео, у многим призорима сам уживао и многоме се дивио, али време, древно време у Русији, које је оставило свој споменик у овом селу, за мене је било чудо над чудима.“

Коломенско је већ одавно постало део Москве, црква је у више наврата реновирана и презиђивана, али није изгубила ништа од своје привлачности.

Ништа у животу ме није тако задивило као споменик староруске архитектуре у селу Коломенско. Много тога сам видео, у многим призорима сам уживао и многоме се дивио, али време, древно време у Русији, које је оставило свој споменик у овом селу, за мене је било чудо над чудима.

Хектор Берлиоз, француски композитор

Храм је почетком 1990-их стављен на списак објеката Светске баштине УНЕСКО-а, а 2007. је реконструисан древни иконостас са царским дверима и црква је поново отворена за посете. Сада људи долазе овамо да виде експонате црквеног музеја и присуствују богослужењима на веће празнике. Испод изрезбареног звоника налазе се тремови који су претворени у галерију. На галерију воде три степеништа са надстрешницом. Некада су туда шетали велики кнезови, а сада то себи може да приушти сваки посетилац.

Тајне и легенде храма Вазнесења

Место

Храм је саграђен на обали где је по предању био извор за који се веровало да је чудотворан. Било је предвиђено да висока коломенска црква постане симбол Маслинске горе, са које се Христос вазнео. Не каже се случајно да је громада изрезбареног храма, белог као снег, устремљена ка небесима. Поред тога, близу храма се налазе и облуци који су остали од некадашњег идолског храма и којима је, наводно, свети Георгије убио змију.

Претпоставља се да је градитељ био Италијан Петрок Мали. Он је без двоумљења одбацио каноне византијског монументализма и окренуо се префињеној естетици Ренесансе.

Време

Према најпознатијој верзији, храм је саграђен у част рођења Ивана IV. Неки историчари, међутим, сматрају да тако сложена архитектонска конструкција није могла бити саграђена за само две године, од 1530. до 1532. Према њиховом мишљењу, црква је подигнута неколико година раније ради упућивања молитава Богу да великом кнезу и његовој супрузи подари потомство. Постоји и верзија према којој је црква Вазнесења подигнута у знак благодарности за победу над кримским принцем Ислам-Гирејем.

Библиотека

Једна легенда каже да је испод храма Вазнесења чувана библиотека Ивана Грозног. Непроцењиву збирку рукописа донела је као мираз Софија Палеолог када се удала за Ивана III. Међу рукописима је било и изузетно ретких примерака античких аутора, трактата из области магије и природних наука. Данас се сматра да се библиотеци изгубио сваки траг.

У храму се може:

Карактеристике шаторастог храма

„Восмерик“ („четверик“) – многоугаона основа шаторасте конструкције.

Шатораста конструкција – вишестрана пирамида која покрива храм.

Присуствовати богослужењу

Ова црква има висок статус храма Патријаршијског подворја, мада се богослужења у њој врше врло ретко – само на велике црквене празнике.

Разгледати унутрашњост

Захваљујући рестаурацији, извршеној 2007, храм поново има дрвени иконостас и царске двери, реконструисане на основу оригинала с краја 16. века. У данашњем ентеријеру цркве готово до најситнијих детаља реконструисана је богата унутрашњост породичног храма руских царева.

Прошетати галеријом

Галерија Вазнесенског храма је најбоље место за разгледање коломенских ливада. Посетилац се може шетати по ренесансним степеништима и галерији са надстрешницом и замишљати да је староруски кнез. У једном водичу из 1833. пише да је раније уместо степеништа од крста до земље висио гвоздени ланац и у дане парохијских празника омиљена забава храбријих младића била је да се пењу до крста за чашу вина или бокал пива.

Отићи у музеј

У крипти храма смештена је експозиција посвећена изградњи цркве Вазнесења. Ту стоји и копија чудотворне иконе „Богородица Државна" (на руском „_serbianBeginIgnore_Державная_serbianEndIgnore_“).

Текст на руском језику на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.