12 ликова из руских бајки

Ликови руских бајки живе у чаробном и далеком царству преко седам мора, иза седам гора и пролазе кроз врло узбудљиве авантуре: поједини савладавају разне препреке како би испунили цареву вољу или заслужили руку неке лепотице, док су други приморани да бране свој крај или своје ближње од злих волшебних бића. „Руска реч“ вам представља најпопуларније и најживописније ликове из чудесног света руских бајки.
Иван Билибин: Баба Јага (1900).

Баба Јага је један од најпопуларнијих ликова из руских бајки. Најпознатија је она која живи у колиби на кокошјим ногама и стражари на улазу у густу и непроходну шуму куда не пушта свакога. Баба Јага често проверава храброст и способности главног јунака, коме, уколико успешно савлада све њене изазове, она даље помаже на његовом путу дајући му притом нешто што му даље може користити.

Међутим, оној другој врсти Баба Јаге уопште не треба веровати пошто воли да једе децу. У сусрету са њом главне хероје опет спасава њихова памет и сналажљивост, као и чињеница да ова зла баба због своје старости или лењости пребацује „кухињске“ послове на неког другог ко због глупости или због своје доброте омогућава ономе ко треба да постане њена „вечера“ – да побегне. Баба Јага иначе зна да буде врло борбена и упорна: она се упушта у дугу потеру за главним јунаком тако што лети у авану и весла метлом (као на чувеној Билибиновој слици). Неке од бајки у којима се овај лик појављује су: „Баба Јага“ („_serbianBeginIgnore_Баба-Яга_serbianEndIgnore_“), „Василиса Прекрасна“ („_serbianBeginIgnore_Василиса Прекрасная_serbianEndIgnore_“), „Баба Јага и слабић“ („_serbianBeginIgnore_Баба-Яга и заморышек_serbianEndIgnore_“), „Гуске-Лабудови“ („_serbianBeginIgnore_Гуси-Лебеди_serbianEndIgnore_“).

Иван Билибин: Кикимора (1934).

Кикимора је представница злих духова. У зависности од тога за кога је удата разликују се две врсте: мочварна кикимора (жена шумског духа) и „домаћа“ кикимора (жена кућног духа). Мочварна кикимора се у причама појављује као ружна старица у одори од алги. Њен задатак је да наводи путнике у мочвару и да плаши све који тамо залутају, али и да краде малу децу. „Домаћа“ кикимора тихо живи у кући и приказује се људима много ређе него њен муж. Према древним веровањима, кикимора би настајала од утопљеница или умрле некрштене деце. Позната је истоимена бајка „Кикимора“ од Алексеја Толстоја.

Мишел Севије, Иван Блесан (1916).

Иван Блесан (рус. „_serbianBeginIgnore_Иван-дурак_serbianEndIgnore_“) је обично сељачки син, најмлађи у породици. Он се не руководи разумом у својим поступцима, већ готово увек реагује брзоплето и насумично. Нико из његове околине га не схвата озбиљно, него се према њему сви опходе у најбољем случају снисходљиво, а понекад га и бију. Иван не воли да ради и испоставља се да није у стању да испуни чак ни најлакше послушање, а породици и послодавцу само прави штету, па ипак, често има среће и уз неочекивану помоћ чудом успева много тога што остали не могу. И уз сву своју залудност Иван Блесан има важну улогу: својим неспретним поступцима он увесељава и забавља остале ликове у бајци, а уједно и читаоце, показујући да и онај последњи може постати први. Бајке: „Иванушка Блесавко“ („_serbianBeginIgnore_Иванушка-дурачок_serbianEndIgnore_“), „Коњић Грбоњић“ („_serbianBeginIgnore_Конек-Горбунок_serbianEndIgnore_“), „Сивац Бурка" („_serbianBeginIgnore_Сивка-Бурка_serbianEndIgnore_“).

Иван Билибин: Принцеза Жаба (1930).

Принцеза Жаба је идеална жена: паметна и лепа, разборита и сналажљива, штедљива и верна. Поред тога, бави се још и враџбинама и има на располагању читаву војску дадиља, тако да за њу не постоје немогуће ствари и препреке. Осим једне: по наредби њеног моћног оца приморана је да три године проведе у облику жабе, како се и приказује свом драгом – Ивану Царевићу. Кроз истоимену бајку се провлачи читав низ класичних бајковитих елемената заплета: постоји и ритуал – царевић налази жабу помоћу одапете стреле, као и мотив кршења забране – Иван спаљује жабљу кожу и тако губи своју вољену, због чега му предстоје велика искушења, и пролазећи кроз њих он успева да поново поврати своју драгу. Бајка: „Принцеза Жаба“ („_serbianBeginIgnore_Царевна-лягушка_serbianEndIgnore_“).

Иван Билибин: Славуј Разбојник (1910).

Славуј Разбојник је легендарни лик из руске народне епске песме „Иља Муромец и Славуј Разбојник“ („_serbianBeginIgnore_Илья Муромец и Соловей-разбойник_serbianEndIgnore_“). Он живи у гнезду исплетеном на девет или на дванаест храстова. Он је глава породице: његове три одрасле кћери и зетови живе заједно са њим. Лови на путу који води од Чернигова у Кијев: без обзира да ли путник тим путем пролази на коњу или пешке – Славуј Разбојник све редом заглушује својим разбојничким звиждуком до смрти. Све до појаве Иље Муромца, који га на крају побеђује и одводи кнезу у Кијев. Славуј Разбојник је приказиван на различите начине: и као човек и као полуптица, али у сваком случају он је извор страха и оличење опасности које могу да задесе сваког путника на његовом путовању.

Кошчеј Бесмртни (у српској литератури се може срести и облик „Кашћеј“), цар таме, обично је приказан као страшно мршав и шкрт старац, понекад и на коњу. Он је условно бесмртан, јер да би се усмртио, неопходно је сломити чаробну иглу. Игла је пак скривена у јајету, а јаје у патки, а патка у зецу, а зец у ковчегу на храсту. У појединим бајкама за смрт Кошчеја је заслужан коњ. Његова животна прича је прилично тужна – једна од легенди о њему – „О Кошчеју Јунаку" – каже да је Кошчеј некада био јунак, али су га другови издали па га је непријатељ заробио. Од тада је много година прошло, ланци су зарђали, а он се ослободио и кренуо да се свети. Кошчеј често држи заробљене жене главних јунака. То се управо дешава у бајкама „Кошчеј Бесмртни“ („_serbianBeginIgnore_Кощей Бессмертный_serbianEndIgnore_“), „Марија Моревна“ („_serbianBeginIgnore_Марья Моревна_serbianEndIgnore_“), „Принцеза Жаба“ („_serbianBeginIgnore_Царевна-лягушка_serbianEndIgnore_“).

Виктор Вазњецов: Кошчеј Бесмртни (1927).
Иван Билибин: Жар-птица (1899).

Жар-птица је руска верзија Феникса, али је пре свега изазов за јуначине који траже славу и богатство. То је велика птица изузетне лепоте са огњеним перјем: „на њој су пера златна, а очи као од јасписа“. Међутим, и поред племенитог изгледа, често је ухвате да једе забрањене јабуке из царског врта или пшеницу расуту по пољу. Главни јунак у бајкама понекад добије задатак да пронађе перо Жар-птице које он затим наивно односи Цару на дар, не слутећи да ће му то донети још већу главобољу и проблеме. Када добије перо које сија као безброј свећа, Цар обично жели целу птицу и шаље јунака у нове авантуре. Бајке: „Бајка о Ивану Царевићу, Жар-птици и сивом вуку“ („_serbianBeginIgnore_Сказка об Иване-царевиче, жар-птице и сером волке_serbianEndIgnore_“), „Жар-птица и Принцеза Василиса“ („_serbianBeginIgnore_Жар-птица и Василиса-царевна_serbianEndIgnore_“).

Цар Водењак (_serbianBeginIgnore_Водяной_serbianEndIgnore_) се у неким бајкама назива још и Морски Цар. Дух воде се у словенској митологији најчешће описује као ружни старац, прекривен жабокречином, понекад има рибљи реп, али и способност да на кратко промени облик. Он обитава у свим воденим површинама и бунарима, а посебно се често среће у вировима покрај воденица. У митологији се сматра опасним, док у бајкама није увек зао, иако гледа да спречи главног јунака да ожени своју вољену, поготово ако је то његова кћер. Бајке: „Иван Царевић и Марта Принцеза“ („_serbianBeginIgnore_Иван-царевич и Марфа-царевна_serbianEndIgnore_“), „Ко ће кога" („_serbianBeginIgnore_Кто кого_serbianEndIgnore_“).

В. Владимиров:, Цар Водењак (1917).
Иван Билибин: илустрација бајке „Волга“ (1928).

Штука је једно од бића коме стари Словени приписују ужасавајуће особине: сматрало се да ова монструозна риба може да прогута човека и да на њој по свом царству јаше Цар Водењак. У руској народној бајци штука постаје мања и безопасна. Сусрет са њом више не представља опасност, већ велику срећу јер она испуњава жеље. Само најпре мора да се ухвати као што је то учинио Емеља Блесан у истоименој бајци, а затим да се пусти назад у воду. А број жеља није ограничен: Емеља је на пример пожелео чак осам. Бајка: „Емеља Блесан“ („_serbianBeginIgnore_Емеля-дурак_serbianEndIgnore_“).

Иван Билибин: Василиса Прекрасна, (1899).

Василиса Прекрасна је доста популарно име лепотице у руским бајкама, које понекад може да збуни и да асоцира на своју имењакињу Василису Премудру. Али ова последња је чаробница и кћи Морског Цара – док је Василиса Прекрасна девојка из трговачке средине која је рано остала без мајке па мора да се уклопи са опаком маћехом. Будући љупка и добродушна, она се суочава са многим тешкоћама, доспева и код Баба Јаге, али се све добро завршава пошто јој помаже Лутка коју јој је оставила мајка. Судбина Василисе Прекрасне одражава народно веровање да родитељи пуни љубави чак и после смрти штите своју децу и помажу им. Бајка: „Василиса Прекрасна“ („_serbianBeginIgnore_Василиса Прекрасная_serbianEndIgnore_“).

Иван Билибин: Змај Горинич (1912).

Змaј Горинич је чудовиште са много глава у облику аждаје – како му и само име каже. У исто време обједињава више природних стихија: он излази из воде, бљује ватру, понекад лети на огњеним крилима и најчешће живи у планинама. Овај опаки змaј отима девојке, запоседа градове, чува границе, али за разлику од Баба Јаге – не погађа се, већ делује увек одлучно – гледа да поједе за ручак сваког ко му квари планове или га узнемирава док се одмара. Змаја по правилу може да победи само један једини јунак на свету који пре или касније долази и изазива Горинича на двобој. Руске бајке и народне епске песме у којима се појављује Змaј Горинич су: „Фролка Сидењ“ („_serbianBeginIgnore_Фролка-Сидень _serbianEndIgnore_“), „О Добрињи Никитичу и Змaју Гориничу“ („_serbianBeginIgnore_Про Добрыню Никитича и Змея-Горыныча _serbianEndIgnore_“).

Цар је најважнији споредни лик у руском фолклору. Често долази до сусрета главног јунака са њим још на почетку бајке. Цару је обично потребна прелепа и премудра невеста, Жар-птица или златогриви коњ, што уједно постаје задатак за главног јунака – то може да буде и његов син, или храбри јунак који га служи, или некакав дошљак који га за нешто моли – а којег он шаље у далеке земље у потрагу за нечим изузетно важним и неопходним. Дешава се и да јунак стиже код цара тек у средини приче када његов захтев узрокује неочекивани развој догађаја и истовремено отежава остварење јунаковог циља. Бајке: „Жар-птица и Принцеза Василиса“ („_serbianBeginIgnore_Жар-птица и Василиса-царевна_serbianEndIgnore_“), „Принцеза Жаба“ („_serbianBeginIgnore_Царевна-лягушка_serbianEndIgnore_“).

Иван Билибин: илустрација из књиге „Принцеза Жаба“ (1900).

Росијскаја газета. Сва права задржана.