Руски музеј, дом свих облика руске душе

Збирка Руског музеја у Санкт Петербургу је највећа колекција руске уметности на свету: 400 хиљада слика и скулптура створених руским рукама од 10. до 21. века, са свим богатством жанрова и праваца, од старих икона, преко монументалних руских класика, до Маљевичевог „Црног квадрата“ и совјетске уметности. Музеј је херојским напорима у потпуности сачувао своју колекцију током Опсаде Лењинграда.

Сале, здања и експонати Руског музеја у Санкт Петербургу. Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Збирка Руског музеја у Санкт Петербургу је највећа колекција руске уметности на свету. Она обухвата 400 хиљада слика, скулптура и експоната декоративно-примењене уметности, који се налазе изложени на територији четири петербуршка дворца (Михајловског, Мраморног, Строгановског и Инжењерског замка), као и у Летњој башти. Ту посетиоци могу видети већину светски познатих руских слика, као што су „Последњи дан Помпеје“ Карла Брјулова или „Бурлаци на Волги“ Иље Рјепина, „Девети талас“ Ивана Ајвазовског или „Витез на раскршћу“ Виктора Вазњецова. А осим тога и чувена дела Валентина Серова и Леона Бакста, Казимира Маљевича и Козме Петрова-Воткина, Вере Мухине и многих других. Колекција музеја је својеврсна енциклопедија у којој су представљене све епохе развоја руске уметности од 10. до 21. века са свим богатством жанрова, праваца и уметничких школа.

У Руском музеју се може видети већина светски познатих руских слика, као што су „Последњи дан Помпеје“ Карла Брјулова или „Бурлаци на Волги“ Иље Рјепина, „Девети талас“ Ивана Ајвазовског или „Витез на раскршћу“ Виктора Вазњецова. А осим тога и чувена дела Валентина Серова и Леона Бакста, Казимира Маљевича и многих других.

Музеј националне уметности основан је у Санкт Петербургу много касније него у Москви, али зато је одмах добио државни статус и био смештен у самом дворцу великог кнеза. Према замисли императора Александра III, музеј је требало да оваплоти руску идеју, док је по мишљењу „прогресивне јавности“ требало да представи посебно место које руска уметност има у свету.

Према првобитном плану поставка је требало да има три сегмента. Један сегмент је био посвећен животу императора, други етнографији и занатима, а само трећи део површине музеја био је предвиђен за лепе уметности. Међутим, први део поставке убрзо је изгубио на актуелности, други део је издвојен у посебан музеј, а Руски музеј императора Александра III у своју збирку је уврстио не само слике и скулптуре, него и ремек-дела архитектуре различитих периода.

Према замисли императора Александра III, музеј је требало да оваплоти руску идеју, док је по мишљењу „прогресивне јавности“ требало да представи посебно место које руска уметност има у свету.

У прво време поставка је формирана од дела из већ постојеће колекције Ермитажа, као и из уметничких збирки које су музеју поклонили кнегиња Тенишева и кнез Лобанов-Ростовски, познати колекционари руских уметнина. Музеј је 1917. поделио судбину са петербуршким улицама, дворцима и другим градским објектима. Из назива музеја уклоњено је царево име и од тада се он зове само кратко: „Руски музеј“. Промене које је донела Октобарска револуција у Русији обогатиле су музејску колекцију. Услед масовног затварања цркава и национализације имовине племства вредне иконе и уметнички предмети доспели су у фонд музеја и постали доступни свима.

Захваљујући напорима малог броја запослених она је готово у потпуности сачувана. Највреднији део колекције је евакуисан у Перм, на Уралске планине. У току рата на територију музеја Немци су бацили преко 40 пројектила и око 100 запаљивих бомби.

Две године након Октобарске револуције у оквиру музеја је отворено здање Бенуа, названо у част архитекте Леонтија Павловича Бенуа. Пројектовано 1910-12. као павиљон за привремене поставке и изложбе, 1932. ово здање је претворено у одељење савремене уметности Руског музеја.

Други светски рат, у току којег је Лењинград био под опсадом непријатељских снага, утицао је и на колекцију Руског музеја. Међутим, захваљујући напорима малог броја запослених она је готово у потпуности сачувана. Највреднији део колекције је евакуисан у Перм, на Уралске планине. Са зидова дворца је скинуто преко седам хиљада слика, укључујући и дела великих димензија, као што су „Последњи дан Помпеје“ Брјулова и „Бронзана змија“ Фјодора Брунија. Ради се о платнима површине од 20 до 60 квадратних метара. Слике је требало скинути веома пажљиво, како се на њима не би формирали набори или дошло до оштећења. Део колекције који је остао у музеју склоњен је у подруме и складишта, а скулптурна група „Ана Ивановна са арапским дечаком“ закопана је у земљу поред музеја. Труд није био узалудан. У току рата на територију музеја Немци су бацили преко 40 пројектила и око 100 запаљивих бомби. Колекција је враћена у музеј октобра 1945, а четири године касније, након обнављања тешко оштећеног здања Бенуа, у њему је отворена изложба совјетске уметности.

Промене које је донела Октобарска револуција у Русији обогатиле су музејску колекцију. Услед масовног затварања цркава и национализације имовине племства вредне иконе и уметнички предмети доспели су у фонд музеја и постали доступни свима.

Свако здање Руског музеја живи својим сопственим животом. У барокном Строгановском дворцу могу се видети обновљени ентеријери из епохе императорке Јелисавете. У Мраморном дворцу чистих и строгих архитектонских линија, подигнутом за време владавине Катарине Велике, одржавају се значајне изложбе савремене уметности. Инжењерски замак, тврђава коју окружују ров и реке Мојка и Фонтанка, посвећен је пре свега епоси императора Павла и познат је по чувеном центру за предавачку делатност. Јединствана Летња башта, поново отворена у пролеће 2012. после рестаурације, доказује да природа уоквирена делима талентованих архитеката и скулптора може бити градски споменик ништа мање него што су то дела од мермера и гранита.

У току своје историје која траје више од једног века музеј је прерастао у пространи комплекс којем нема равног у Русији. То је истовремено и уметничка колекција, и чувени центар за рестаурацију, и научно-истраживачки институт. Фонд музејске библиотеке садржи око 170 хиљада штампаних издања. Сваке године различите збирке путују по светским музејима, а врата Руског музеја су, са друге стране, отворена за преко 50 привремених и гостујућих изложби.

Текст на руском на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.