Музеј последњих речи науке и технике

У историјском центру Москве, између Лубјанског трга и Иљинске капије, налази се један од највећих и најстаријих музеја науке на свету – Политехнички музеј. У току 140 година постојања овај музеј је међу својим зидовима сакупио преко 150 колекција од националног значаја и створио озбиљан научни фонд који садржи преко три милиона књига. На овом месту су одржани сусрети са значајним личностима као што су лауреати Нобелове награде Иља Мечников и Нилс Бор, академик Николај Вавилов и легендарни хемичар Николај Зелински. У совјетско време су лекције и изложбе у Политехничком музеју сматране веома важним за образовање нових поколења.

Идеја о стварању Политехничког музеја настала је још 1860-их година, када су професори Московског универзитата основали Императорско удружење љубитеља природних наука, антропологије и етнографије. Прва изложба коју је ово удружење припремило одржана је у мају 1872, неколико месеци пре отварања самог музеја, а била је приређена поводом 200-годишњице рођења Петра Великог. По својој величини и озбиљности ова поставка је превазилазила многе савремене пројекте. За обилазак 86 павиљона, смештених у Александровском парку, на Кремаљском кеју, у Мањежу и Тверској улици (на потезу од Белоруске железничке станице до Кремља) уведена је специјална линија коњске железнице. Осим тога, изграђене су штампарија и плинара. Петар Иљич Чајковски је специјално за отварање изложбе компоновао кантату „У част 200-годишњице рођења Петра Великог“. На изложби је учествовало 10.000 руских и 2.000 страних излагача, при чему су проналазачи и научници лично демонстрирали своја открића. Изложбу је током три месеца видело око 750 хиљада посетилаца, то јест више људи него што је у то време живело у Москви.

Данас је Политехнички музеј занимљив за сваког. За децу су разрађени специјални едукативни програми и интерактивне игре. Студенти и ђаци имају прилику да на очигледним примерима  демонстрационих и оригиналних механизама упознају историју своје будуће професије. Најзад, одраслима је музеј занимљив, јер за многе од њих већи део изложбе представља део историје њиховог живота. На три спрата музеја поставка је организована тако да посетилац постепено пролази кроз етапе човековог освајања света који га окружује: од обрађивања земље до лета у космос. У свакој сали, која је посвећена једној од многих тема (енергетика, оптика, хемија, металургија  и друге), посетиоци могу да виде еволуцију појединих области живота и рада од најједноставнијих алата све до сложених аутоматизованих конструкција.

Тако у првој сали посетиоци могу видети све етапе развоја рударства од ручног алата и лампи са фитиљем из 19. века (са инспиративним називима „Бог ти помогао“ и „Доброчинитељка“) до вишестепених хидрауличних постројења и најновијих система безбедности који се користе у савременим рудницима. У другим салама приказано је како је текао развој од првих ковачница до гигантских металуршких постројења; од првог телеграфа који је креиран у Русији и првог телеграма, који је послао император Николај I, до канцеларијских факс-машина; као и од првих телефонских апарата, који су били директно повезани жицом, до мобилних телефона. Занимљиво је да је скоро сваки експонат у колекцији у неком тренутку био последња реч технике, а данас већ представља део историје.

Овде ћете видети тако много ствари које добро познајете! А како и не бисте, када су поред компликованих макета багера и лунохода (совјетски лунарни модул на даљинско управљање) у витринама изложени свима (или скоро свима) познати магнетофони, грамофони, синтисајзери, црно-бели телевизори КВН-49 са увеличавајућим сочивом и најразличитији модели радио-апарата.

Најважнији задатак музеја је да сачува изуме из прошлости и истовремено омогући посетиоцима да доживе брзину развоја и ток историје. Колико само вреди посета једној јединој сали посвећеној часовницима! У њој су сакупљени сви могући механизми за мерење времена, на пример, пешчани, сунчани, водени и, чак, ватрени часовник. Посебну пажњу заслужује јединствена колекција механичких часовника. Ту можете видети џепни сат од дрвета, или бројчаник који показује време на свим тачкама земаљске кугле, или сат-играчку у облику мађионичара-„шибицара“, који је заиста у стању да завара сваког. У сваком случају, будите опрезни, јер ништа није лакше него изгубити се у времену када сте у Политехничком музеју.

Текст на руском на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.