Рубински сјај кремаљских звезда

Светлост црвених звезда види се ноћу са удаљености од 10 km. Фотографија: Игор Степанов.

Светлост црвених звезда види се ноћу са удаљености од 10 km. Фотографија: Игор Степанов.

Велике светлеће црвене звезде Кремља направљене од скупоценог рубинског стакла један су од најпрепознатљивијих симбола Москве. Оне се виде на 10 километара, окрећу се супротно од ветра и непрестано се хладе специјалним вентилаторима. Russia Beyond представља историјат и конструкцију ових техничких и јувелирских ремек-дела.

Тешко је замислити како Стаљин иде на посао док изнад њега шире крила орлови на царским грбовима. Па ипак, почетком 1930-их је управо тако било: пре звезда су на кремаљским кулама стајали орлови, који су скинути тек 20-ак година после револуције.

Тада су комесари Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД) наложили познатом уметнику Игору Грабару да истражи и опише реалну историјску вредност „оних горе птица“. Грабар је пронашао старе планове Москве и Кремља, и сазнао је да орлови стоје на кулама још од 1600, али да не стоје све време једни исти. Како се испоставило, орлови су се мењали из столећа у столеће, а понекад и чешће. Грабар је дошао до податка да су тадашњи орлови потицали из 19. и 20. века. Орао на Тројицкој кули постављен је 1870, а онај на Спаској стоји одскора – од 1912. Кад све то сазнаде, уметник пресави папир и седе да пише извештај шефу канцеларије Савета народних комесара Горбунову: „... Ниједан од орлова који се сада налазе на кремаљским кулама није историјски споменик и као такав не може бити заштићен“.

Недељу дана касније (20. јуна 1930) Горбунов пише секретару президијума Централног извршног комитета СССР-а Енукидзеу: „... В.И. Лењин је неколико пута захтевао да се орлови скину и љутио се што тај посао није био обављен – то потврђујем лично. Мислим да би било добро скинути те орлове и заменити их заставицама.“

У августу 1935. стигла је одлука Политбироа: скинути шест орлова са кремаљских кула и зграде Историјског музеја. После многих дилема и дискусија да ли на куле ставити заставе или српове и чекиће, власт је донела коначну и неопозиву одлуку: уместо птица поставити звезде. Операција је поверена Народном комесаријату унутрашњих послова и команданту Кремља Ткалуну.

Црвене звезде се окрећу на ветру као и ветроказ, с том битном разликом што ветроказ показује на коју страну ветар дува, а кремаљске звезде показују одакле дува. Звезда се због свог попречног пресека у облику ромба увек окреће према ветру, чак и ако је тај ветар ураган.

Коаутор: Ј. Стаљин

На једној од многих скица будућих звезда Стаљин ставља један од многих коментара: „Добро је, али да буде без сигурносне шипке.“

Скицирање је поверено уметнику Лансереу. Не треба ни сумњати да се маестро својски потрудио – прва скица се одмах, без икаквог одлагања, нашла на Стаљиновом столу. На листу са петокраком звездом Јосиф Висарионович ставља писмену примедбу: „Добро је, али да буде без круга у средини“. Реч „без“ подвучена је два пута. Лансере муњевито уноси исправке и поново шаље скицу на највишу инстанцу. Стаљин ставља нову примедбу: „Добро је, али да буде без сигурносне шипке“. И опет је „без“ подвучено два пута.

Не зна се шта је било са тајанственом шипком, али примедбе народног вође су по свему судећи биле схваћене на прави начин. Другим речима, Лансере више није био ангажован у овом престижном пројекту. Скицирање је поверено позоришном уметнику Фјодоровском, аутору декора за историјско-патриотске представе.

Прве звезде

Друг Паукер из оперативног одељења Народног комесаријата унутрашњих послова у свом извештају Стаљину и Молотову од 4. новембра 1935. саопштава: „...Поверено ми је да 7. октобра скинем орлове са кремаљских кула и Историјског музеја и уместо њих поставим звезде. Извештавам да је тај задатак Политбироа извршен.“

Прве звезде за Кремљ су заиста биле несвакидашње. Биле су направљене од нерђајућег челика и обложене позлаћеним бакарним фолијама. Свака звезда је са обе стране била украшена амблемом „Срп и чекић“, али не обичним, него са мноштвом уралског полудрагог камења. Кажу да је тих камичака било 10 хиљада.

Првобитна верзија звезде на Спаској кули из 1935. године (стајала је непуну годину дана) била је украшена српом и чекићем опточеним са 10 хиљада уралских полудрагих каменова. Сваки камен је био уграђен у посебно сребрно лежиште. Међутим, московски ваздух је учинио своје и камење је потамнело. Извор: Lori / Legion Media.

Из Паукеровог извештаја: „Сваки камен је избрушен попут брилијанта (на 73 фасете), а да не би испадао уграђен је у посебно сребрно лежиште са сребрним шрафом и матицом. Све звезде су тешке укупно 5600 kg."

Каменове је брусило неколико стотина најбољих драгуљара из целе земље. Позлата је полирана ручно, све док није постала глатка као огледало.

Пет нових црвених светлећих звезда постављено је 1937. Непоуздани сјај полудрагог камења замењен је јаким светлом обичних лампи од 5000 вати.

Стручњаци су израчунали да је златом било покривено 130 квадратних метара бакарне фолије. Тада нису постојала одговарајућа постројења за галванизацију, па су изграђена специјално за ову прилику. Било је потребно и злато. Први заменик шефа Народног комесаријата унутрашњих послова обратио се Кагановичу: „Молим Вас да издате налог: Да се Народном комесаријату унутрашњих послова СССР-а изда 67,9 kg злата за позлаћивање кремаљских звезда. Са орлова ће позлата бити скинута и предата Државној банци.“

„С обзиром да су кремаљске куле оронуле...“

Звезде ручне израде из 1935. биле су незамисливо лепе, сјајне и бљештаве. Али, испоставило се да су биле превише велике и тешке. Истина, мудри Паукер је мислио на све, па је на време реферисао вишој инстанци: „С обзиром да су кремаљске куле оронуле и да нису прилагођене за такву масу, извршени су неопходни радови на кулама и замењени сви шиљци. Унутар кула су постављене челичне конструкције на које су монтиране звезде. Радове на скидању орлова и подизању звезда вршили су радници који имају велико искуство у високоградњи. Оперативно одељење НКВД-а је све ово организовало и руководило радовима.“

Рубинско стакло кремаљских звезда је по специјалној формули топљено са егзотичним адитивима од селена и злата. Фотографија: Андреј Кузњецов.

Као што видимо, још увек је све у најбољем реду. Звезде се лепо окрећу на чврстим шиљцима и специјалним лежајевима. А онда – неочекивани ударац судбине: полудраго камење је изгубило сјај! Московски дим, чађ, прашина и прљавштина учинили су своје. Камење је потамнело као да је ишчезло. Требало га је поново избрусити, а већ су многи приметили да су звезде несразмерно велике, тешко се надвијају над шаторастим конструкцијама кула и притискају их.

Неуспех је био све очигледнији и упадљивији. Свуда се избегавао разговор о новцу, злату и полудрагом камењу. Најзад, „одозго“ је стигла једноставна и ефектна одлука: у најкраћем року заменити неуспеле звезде и поставити нове, „које су по величини и облику усаглашене са Службом команданта Кремља“.

Прве звезде су боравиле на кремаљском небу нешто више од годину дана, а онда су радници из високоградње поново распаковали своју опрему.

Од полудрагог камења до обичне лампе

Пет нових црвених светлећих звезда постављено је 1937. Непоуздани сјај полудрагог камења замењен је јаким светлом обичних лампи.

За главног инжењера за конструисање и постављање звезда изабран је професор Александар Ланда (Фишељевич). У Самари се још увек чува његов пројекат са цртежима у пет дебелих албума са црвеним корицама. Кажу да је пројекат сам по себи импресиван бар колико и звезде. Шта је то Кремљ наредио професору?

Прво: да се направи таква конструкција звезде која неће кородирати. Друго: да се са спољашњих стакала брзо и лако спирају прљавштина, чађ и прашина. Треће: неопходна је командна табла за управљање свим механизмима везаним за звезде. Нећемо набрајати остале захтеве и услове. Важно је да су сви они испуњени на време.

Кроз звезде пролази око 600 кубних метара ваздуха на сат како не би дошло до њиховог прегревања и прскања скупоценог рубинског стакла.

Међутим... Рубинско стакло је топљено са егзотичним адитивима од селена и злата. Изненада се испоставило да црвена стакла на дневној светлости изгледају као да су црна. Можете ли замислити ту сцену? Црне звезде изнад Кремља! Као на сахрани. После извесних комбинација додат је доњи слој од стакла боје млека, те је тако проблем решен. Звезде су биле румене као прави рубини, електрична светлост се у њима расипала мекше и равномерније.

Опет међутим... Од снажних лампи (до 5000 вати) температура унутар звезда је расла као у котлу парне локомотиве. Врелина је претила да уништи и саме сијалице и скупоцене петокраке рубине. Професор је забележио: „Сасвим је јасно да се не може допустити да стакло напрсне или пукне у случају кише или промене временских прилика, и да се сручи доле. Вентилатори раде беспрекорно. Кроз звезде пролази око 600 кубних метара ваздуха на сат, што је апсолутна гаранција да неће доћи до прегревања.“

Чак и ако одува све унаоколо...

И тако је остало до данас. Светлост црвених звезда види се ноћу са удаљености од 10 km, тако да свака звезда у том погледу личи на спасоносни светионик.

Црвене звезде се окрећу на ветру као и ветроказ, с том битном разликом што ветроказ показује на коју страну ветар дува, а кремаљске звезде показују одакле дува. Звезда се због свог попречног пресека у облику ромба увек окреће према ветру, чак и ако је тај ветар ураган. Чак и ако одува све унаоколо, звезде и шаторасте конструкције остаће целе-целцате. Тако је то конструисано и направљено.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: