Тастатура која ресетује живот

Графикон: Споменик тастатури у Јекатеринбургу

Јекатеринбург се с правом може сматрати руском престоницом модерне скулптуре. У њему има скулптура посвећних путницима на железничкој станици, Јекатеринбуржанима, чистачу обуће и путујућем трговцу, Владимиру Висоцком, Битлсима итд, итд. У том изобиљу разноврсних скулптура налази се и „Споменик тастатури“, рад уметника Анатолија Вјаткина. То је једна од најпопуларнијих скулптура у граду.

„Споменик тастатури“ се у Јекатеринбургу појавио 2005. на кеју реке Исет, а званичан назив му је „Споменик клави“ („_serbianBeginIgnore_клава_serbianEndIgnore_“ је шаљива руска скраћеница од речи „клавијатура“). Скулптура је површине 64 квадратна метра, изливена је од бетона и 30 пута је већа од стандардне компјутерске тастатуре. Састоји се од 104 тастера, смештених у мања удубљења у земљи. На сваком тастеру је урезано слово или знак у складу са стандардним руским распоредом.

Уметник Анатолиј Вјаткин, аутор скулптуре, у интервјуу за медије испричао је како му је изненада синула идеја да направи „Споменик тастатури“. Тада је радио на једном пројекту за међународну изложбу, па је много времена проводио за рачунаром и схватио да је тастатура данас „уобичајена ствар исто као тигањ“, тј. постоји практично у свакој кући. Убрзо затим је уз подршку осталих јекатеринбуршких уметника и бизнисмена започет рад на изради детаља скулптуре. Испоставило се да је тај посао сложенији него што би могао претпоставити човек који се не бави вајањем. Бетон је врло тежак материјал за скулптуру, а тастери су тешки од 100 до неколико стотина килограма.

„Споменик тастатури“ је прва скулптура у Јекатеринбургу која представља део пејзажа. Критичари у њој виде спој Европе и Азије, јер је тастатура као инструмент који спаја људе представљена у виду источњачког, тј. азијског каменог врта у који људи одлазе да добију некакву поуку. Па ипак, вероватно није то оно што привлачи житеље Јекатеринбурга. За разлику од других скулптура на „Клавијатури“ се може седети, по њој се може ходати или прескакати са једног слова на друго. Родитељи тврде да деца захваљујући тој скулптури брже уче азбуку, а активни корисници рачунара верују да то није једина корист од овог споменика. По граду круже легенде да треба пожелети нешто, затим своју жељу „откуцати“ на тастатури прескачући са слова на слово, „притиснути“ „Enter“ – и жеља ће се обавезно остварити! А у случају животних потешкоћа треба наскочити на „CTRL“, „ALT“ и „DEL“, после чега ће се живот „рестартовати“.

Поред нових градских легенди захваљујући скулптури су се појавили и нови називи околних објеката и места. На пример, реку Исет житељи сада у шали зову „Ајсет“ по аналогији са „Ајфоном“ и сличним називима, а стару оближњу зграду зову „кућиште“.

Популарност скулптуре је толика да је споменик уписан у маршруту „Црвена линија Јекатеринбурга“ која је обележена обојеном линијом на асфалту и води до 30 најважнијих културних објеката у центру града.

Једном приликом је из тастатуре нестало неколико тастера. Да подсетимо, сваки је тежак најмање 100 kg. Тада су уметници предложили да се споменик пренесе у град Перм, али су грађани протестовали, после чега су власници приватних фирми финансирали рестаурацију. Од тада „Клава“ стоји, боље рећи лежи на своме месту, на дивљење туриста и на радост становника Јекатеринбурга.

Текст на руском језику на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.